Цвети су празник који је међу хришћанима жељно ишчекиван и омиљен. Подсећање је на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим и увек се празнује последње недеље пред Ускрс.
Према ономе што је забележено у Светом писму, на данашњи дан Син Божији улази у свети град, а народ га дочекује маслиновим, палминим и ловоровим гранчицама уз покличе „Осана“. Управо због тога празник остаје познат као Палмана недеља (код католика) и Цвети или Врбница (код православаца). У црквама се служи Света Литургија и деле се освећене врбове гранчице које мирјани носе кући за здравље.
За оне који се придржавају Васкршњег поста, дозвољено је на трпезу ставе и рибу. А од следећег дана почиње Страсна седмица – последњи дани живота Исуса Христа, у којима он узима на себе грехе целог људског рода, у име његовог спасења.
Осим његове верске симболике и ритуала, на Цвети такође славе и сви Бугари који носе имена цвећа. У нашој земљи више од 360.000 људи данас ће дочекати родбину и пријатеље како би прославили лепоту имена која носе и како би једни другима пожелели здравље и благодат.
Фотографиjе: БГНЕС
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..