Цвети су празник који је међу хришћанима жељно ишчекиван и омиљен. Подсећање је на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим и увек се празнује последње недеље пред Ускрс.
Према ономе што је забележено у Светом писму, на данашњи дан Син Божији улази у свети град, а народ га дочекује маслиновим, палминим и ловоровим гранчицама уз покличе „Осана“. Управо због тога празник остаје познат као Палмана недеља (код католика) и Цвети или Врбница (код православаца). У црквама се служи Света Литургија и деле се освећене врбове гранчице које мирјани носе кући за здравље.
За оне који се придржавају Васкршњег поста, дозвољено је на трпезу ставе и рибу. А од следећег дана почиње Страсна седмица – последњи дани живота Исуса Христа, у којима он узима на себе грехе целог људског рода, у име његовог спасења.
Осим његове верске симболике и ритуала, на Цвети такође славе и сви Бугари који носе имена цвећа. У нашој земљи више од 360.000 људи данас ће дочекати родбину и пријатеље како би прославили лепоту имена која носе и како би једни другима пожелели здравље и благодат.
Фотографиjе: БГНЕС
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..