Кнез Борис I Михаил је једна од најзначајнијих личности за време Првог бугарског царства. Његово име је неодвојиво везано за историјску судбину нашег народа и Бугарске православне цркве која га је канонизовала за свеца и слави га 2. маја.
Кнез Борис је син кана Пресијана. Године 865. је склопио мир са Константинопољем и са својом породицом примио хришћанство. Борис је добио име Михаил, ступивши тако у духовно сродство са византијским царом Михаилом који му је био кум.
Захваљујући напорима кнеза Бориса Бугарска црква је добила аутокефалност, Бугарска се придружила породици хришћанске цивилизације, а у чисто културном плану највећа његова заслуга је утврђивање и ширење словенске азбуке и писма.
Године 889. Борис се замонашио, али пошто је његов наследник Владимир покушао да врати паганство, он је поново преузео власт. На чело Бугарске поставио је свог другог сина Симеона. Вратио се у манастир, где је и преминуо 2. маја 907. године.
Превела и објавила: Албена Џерманова
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Данас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог погребења и Његовог силаска у ад, где је, разоривши окове смрти, човеку поново отворио врата раја...