Кнез Борис I Михаил је једна од најзначајнијих личности за време Првог бугарског царства. Његово име је неодвојиво везано за историјску судбину нашег народа и Бугарске православне цркве која га је канонизовала за свеца и слави га 2. маја.
Кнез Борис је син кана Пресијана. Године 865. је склопио мир са Константинопољем и са својом породицом примио хришћанство. Борис је добио име Михаил, ступивши тако у духовно сродство са византијским царом Михаилом који му је био кум.
Захваљујући напорима кнеза Бориса Бугарска црква је добила аутокефалност, Бугарска се придружила породици хришћанске цивилизације, а у чисто културном плану највећа његова заслуга је утврђивање и ширење словенске азбуке и писма.
Године 889. Борис се замонашио, али пошто је његов наследник Владимир покушао да врати паганство, он је поново преузео власт. На чело Бугарске поставио је свог другог сина Симеона. Вратио се у манастир, где је и преминуо 2. маја 907. године.
Превела и објавила: Албена Џерманова
Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим. Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад ради спасавања праведника. Јосиф Ариматејски се усудио да од Пилата затражи да..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа, у саборном храму Свете Недеље у срцу Софије, служено је велико вечерње богослужење...
Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику. „Када заједно..