Ако се још увек питате да ли ће једног дана интересовање за књиге и њихова мисија да преносе мудрост и знање кроз векове нестати, одговор је категорично не. И све док међу нама има правих „витезова писмености“, компјутери никад неће заменити књиге. Они познају историју слова и древне корене писмености, а само писање слова је за њих уметност. Сликар Дијан Павлов из Плевена је читав свој рад и стваралаштво посветио људском памћењу сачуваном кроз писане знаке и књиге.
Он је у свом родном Плевену саградио истински храм слова који је назвао Творителница „О'Писменехъ“. У њему се могу видети прави папируси, пергаменти, глинене плочице, јероглифи, руне, глагољичка слова и писма. Изложено је и дрвено корито са водом у којем свако ко жели може да се опроба у изради папира. Главно место у Творителници заузима штампарска машина која и данас ради. Све је израђено од природних материјала и плод је напора Дијана Павлова.
У почетку је била љубав према фонту и као сликар се до 1989. године бавио дизајном слова на рекламним плакатама. „Данас постоји читаво море фонтова и информација о њима, а оно што радим у Творителници „О'Писменехъ“ дошло је некако само од себе, можда је у њему блеснула Божанска искра и зато већ 8-9 година привлачи и држи интересовање људи,“ каже уметник из Плевена:
„У Творителници „О'Писменехъ“ изводим једну моно-представу која траје два и по сата. У њој хронолошки причам о настанку писмености, средствима, начинима и материјалима за писање током хиљадулећа, пролазећи кроз древну Кину, Египат, Еладу, Рим и Средњи век до револуционарног за човечанство тренутка када је Јохан Гутенберг пронашао технику штампања покретним словима и показујем како је почело штампање књига. У представи помоћу реплике Гутенбергове пресе штампам један текст, њу сам такође сам израдио. Приказана је и производња папира помоћу методе Кинеза Цај Луна који се сматра изумитељем процеса израде папира. Он је 105. године пронашао и усавршио технику израде папира од сирових отпадних материјала.“
И ако је први део представе посвећен изумима, у другом делу названом „Школа“ говоримо о Аспаруховим Бугарима који су дошли на ово подручје и донели протобугарске знаке – руне. Оне су, међутим, брзо заборављене у тежњи да се успостави комуникација са суседним земљама – руне су у управи кана замењене грчким и латинским писмом, каже Дијан Павлов:
„Прича се наставља са делом Свете браће Ћирила и Методија – глагољицом. Затим са ћирилицом – делом његових ученика, која је оставила траг не само у бугарској већ и у европској историји. Највећу заслугу у борби против тзв. тројезичне јереси имају браћа Ћирило и Методије, који су извојевали право да се у источно-православним храмовима богослужења врше и на бугарском језику који често називамо црквенословенским, али је он, у ствари, чисто бугарско наречје, достигнуће које важи и данас. Посебну заслугу имају и ученици Ћирила и Методија, који су створили ћирилицу коју и данас користимо и за коју сматрам да треба да се зове бугарска азбука. Настављам са књижицом коју је написао отац Паисије са великом боли а у исто време и са великом љубављу према бугарском народу. И тако долазимо до друге „Бугарске библије“ каквим сматрамо Рибљи буквар др Петра Берона, прву књигу штампану на новобугарском језику, која је послужила као приручник за оснивање прве бугарске секуларне школе у граду Габрову. И данас, уочи 24. маја – Празника словенске писмености и бугарске културе, своју представу ћу извести у Великом Преславу, некадашњој бугарској престоници. Позивају ме у различите градове и села. Стигао ми је и позив из Народне библиотеке у Софији за коју сам такође израдио реплику Гутенбергове пресе. Она се може видети у сали „Историја књиге“ у згради библиотеке,“ рекао је Дијан Попов.
Фотографиje: лична архива
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..