Созопол је место чија историја сеже у древна времена, домаћин Фестивала уметности "Аполонија" који се одржава сваке године, муза бугарских уметника. Једна од култних личности у овом црноморском граду несумњиво је музичар Жан Шејтанов. Певач, композитор, аранжер и колекционар гитара, који потиче из породице трговаца, поседује осећај и таленат да открива лепо око себе.
Пошао је стопама свог деде – чувеног созополског сликара – мариниста Јанија Христопула, званог „добри дух Созопола“, који је успео да наслика скоро сваку стену, залазак сунца, кућу и дашак ветра који подиже таласе. Током живота, овај уметник је нацртао више од 3000 слика. Скоро сва платна посвећена су лепоти и светлости Созопола, а унук Жан их облачи у текст и музику.
Управо свом деди Жан Шејтанов дугује први сусрет са клавиром, као и прве композиције снимљене на магнетофонској траци, које је одсвирао као седмогодишњак. Са 11 година опростио се од клавира и почео да свира гитару. Похађао је у Музичку школу у Бургасу, затим је студирао на Конзерваторијуму у Софији, где је убрзо добио позив да се прикључи оркестру „Спектар” бившег металуршког комбината „Кремиковци”.
Захваљујући подршци комбината, састав сваке године издаје по једну плочу са песмама чија је тематика била радничка, присећа се музичар.
„Током 1982. године група Спектар је преименована у Феротон. Било је важно да се у назив унесе нешто из делатности комбината, а пошто је главна делатност била производња гвожђа и челика, смислио сам назив „Феротон”, каже Шејтанов. „Александар Александров и ја смо били главни аутори песама за групу. Осим тога, сви познати композитори попут Тонча Русева, Најдена Андреева, Стефана Димитрова, Димитра Пенева, Бориса Карадимчева писали су песме за нас.“
Поред бројних концерата и наступа у нашој земљи, „Феротон” гостује и у иностранству.
„Са групом сам имао турнеје по Совјетском Савезу, Африци и Азији. На Црном континенту смо посетили Анголу, Замбију и Зимбабве, а у Азији – Вијетнам, Лаос, Камбоџу и Авганистан. Одржавали смо концерте по линији Савета за узајамну економску помоћ. Схватили смо да су сви људи исти, а када им се нешто допадне, то одмах покажу аплаузом и радосним узвицима. Поред бугарске музике, свирали смо и стране хитове, који су били популарни у то време. Имам веома лепа сећања, а како сам био млад, имао сам много идеја и енергије за рад.“
Од 1987. године, када је напустио групу, Шејтанов почиње да гради самосталну каријеру. Аутор је око 170 песама, чији је композитор, аранжер и извођач. Признаје да је током година схватио да је најбоље да ради оно што жели и да то ради из задовољства. Међутим, док то није схватио, прошао је кроз тешке периоде и у неколико наврата чак и престао да се бави музиком.
„Године 1992. издао сам свој први албум „Галантни мушкарац” који сам представио на фестивалу „Златни Орфеј“, присећа се музичар. „ Постепено је, међутим, поп-фолк почео да истискује поп и морао сам да се преоријентишем на песаме у грчком стилу, у које сам укључио и бузуки.“
Публика га воли како због његових песама тако и због његовог разноврсног репертоара, који укључује рок, фанк, поп и грчку музику.
Жан Шејтанов не само да још увек свира гитару, већ поседује и колекцију на коју је поносан. А посебно место заузимају две гитаре које су назване по њему и које су израђене по његовим скицама:
„За мој 60. рођендан супруга и ћерка су ми поклониле гитару америчког бренда која се израђује по наруџби. Такве поклоне углавном сам себи поклањам“, објашњава созополски бард. „Поседујем гитаре попут оних на којима свирају Ерик Клептон и Стив Вај, Џон Петручи, Џон Скофилд, али оно на шта сам поносан су две гитаре које је израдио најбољи бугарски мајстор жичаних инструмената – Костадин Димитров. Израђене су по мојим скицама и у њих је уграђена електроника по мом избору.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: лична архива
Његов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..