У свести  Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у  историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине  Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим  ослободилачким борбама жене као да остају у другом плану, једне од кључних  личности у покрету за уједињење Бугарске су Недјалка Шилева и Екатерина  Каравелова.
„Оне су се  покрету за уједињење Бугарске придружиле у различито време, на различитим местима  и под различитим околностима, али су се упркос томе добро познавале, јер је  Екатерина Каравелова, која је родом из Русеа, предавала Недјалки Шилевој у  Пловдивској девојачкој гимназији,“ прича Румјана Донева, кустос Регионалног  историјског музеја у Пловдиву. „И док се Недјалка везује за припреме и  проглашење Уједињења, Екатерина игра важну улогу у другом делу овог догађаја –  у његовој одбрани током Српско-бугарског рата 1885. године.“
Екатерина Каравелова

Тада 25-годишња Екатерина Каравелова била је супруга и секретарица премијера Петка Каравелова, који је био на челу Владе Кнежевине Бугарске у време када се десио овај значајан чин у историји бугарског народа – уједињење два основна дела бугарских територија са укупном површином од 96.345 квадратних метара и 3.150 000 људи. „Државник из сенке“, како су звали Екатерину, води рачуна о пословима свог мужа, организује сусрете министара, у сталном је контакту са конзулима и представницима других земаља, обилази Софију и не крије своју убеђење и веру да ће правда једног дана пронаћи свој пут и све ће се посложити за Бугаре.
                                                          Недјалка  Шилева

Недјалка Шилева је била вереница ополченца из Руско-турског рата (1877-1878) Продана Тишкова. Она је са својих 18 година сашила и извезла заставу највеће чете која је учествовала у борби за Уједињење – Големоконарске чете, коју је предводио њен стриц Петар Шилев. Млада жена се чети придружила као барјактар.
Застава

„У изради  заставе коришћена је зелена свила дужине 3 м. Првобитно су је комитетски  активисти из Големог Конареа предали бугарском сликару и револуционару Георгију  Данчову, који је у свом атељеу у Пловдиву насликао усправљеног лава са круном  на глави, под чијим ногама су обележја Османског царства – полумесец и звезда,“  наставља Румјана Донева у интервјуу Радио Бугарској. „Међутим, овај лавчић им  је деловао исувише „посно“ и када су дали свилу Недјалки Шилевој како би сашила  заставу, замолили су је да дода и коју патриотску реч. Она је уљаном бојом  исписала „Уједињење Бугарске“, 1885. г, „Слобода или смрт“ и др. Данас се  оригинална застава чува у Регионалном историјском музеју у Пловдиву,“ рекла је  гђа Денева.
Литографија Николаја Павловича

Године 1886. бугарски сликар Николај Павлович направио је литографију „Уједињење Северне и Јужне Бугарске 1885“. Централно место на њој заузимају две женске фигуре са венцима на главама, које су загрнуте једном царском мантијом. И иако неки сматрају да су то Недјалка Шилева и Екатерина Каравелова, документи побијају ову теорију:
„Сачувана  је скица ауторецензије Николаја Павловича у којој он објашњава шта је тачно  уложио како би настала ова литографија,“ каже Румјана Донева и цитира део тог  текста: „Све оно што је бугарско представио сам посредством три младе женске  фигуре – Бугарске, Тракије и Македоније, од којих Бугарска и Тракија тријумфују  јер су извојевале своју слободу, док је Македонија приказана како седи на голом  камену погнуте главе, тужна и окована, а изнад њене главе виси турска застава,  знак да је и даље под владавином Турака.“ И пошто су Тракија, Бугарска и  Македонија имена женског рода, нормално је да их прикаже као жене, али немају  никакве везе, нити визуелно подсећају на Недјалку Шилеву и Екатерину  Каравелову,“ рекла је на крају нашег разговора Румјана Донева.
Превод:  Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Регионални историјски музеј – Пловдив, historymuseum.org, nationallibrary.bg
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
Ако вас пут нанесе у западне Родопе, не пропустите прилику да посетите парк „Градиште“- мистично место на путу из Гоце Делчева према Сатовчи и Доспату. На мање од два километра от села Долно Дрјаново, скрећете десно и улазите у Пејзажни..
Уз благослов Светог синода Бугарске православне цркве, на званичном сајту Патријаршије је од 1. новембра доступна мобилна апликација за вернике. У..