Археолози из Регионалног историјског музеја у Бургасу, који истражују средњовековни град Русокастро, открили су нови археолошки налаз – грош Стефана Уроша II Милутина, који је био српски краљ између 1282. и 1321. године, припадник династије Немањић и један од најмоћнијих владара Србије у средњем веку.
На аверсу сребрне кованице приказан је Исус Христ, а на реверсу – српски краљ са Светим Стефаном. Сребрни новчић је копија млетачког гроша матапани, који је, због своје тежине и високог квалитета, био најстабилнија валута на Балкану крајем 13. и почетком 14. века.
За време владавине краља Стефана Уроша II Милутина Србија је економски ојачала и територијално се знатно проширила. Умро је 1321. године у Неродимљи, а сахрањен је у манастиру Бањска. Године 1460. мошти краља Милутина пренесене су у Софију где се и данас налазе, у цркви Свете Недеље.
Предање каже да је краљ Милутин изградио цркава колико је година владао – око 40. Није градио само по Србији, већ по целом свету – од Грчке до Јерусалима.
Српска православна црква га је прогласила светитељем.
Око броја бракова краља Милутина и даље се ломе копља, али је уврежено схватање да их је било укупно пет. Међу његовим супругама била је и Ана Тертер, кћерка бугарског цара Георгија Тертера (1280-1292). За Милутина се удала 1284. године и остала с њим у браку до 1299. Родила је најмање двоје деце, од којих је један син, будући претендент на престо, Константин и кћерка Ана, која се удала за видинског цара Михајла III Шишмана.
Ово откриће је важно за археологе јер је прво такво откриће у средњовековном Русокастру и проширује слику о досада познатом новцу који је био у оптицају у граду.
Извор: Радио Бургас – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..