Археолози из Регионалног историјског музеја у Бургасу, који истражују средњовековни град Русокастро, открили су нови археолошки налаз – грош Стефана Уроша II Милутина, који је био српски краљ између 1282. и 1321. године, припадник династије Немањић и један од најмоћнијих владара Србије у средњем веку.
На аверсу сребрне кованице приказан је Исус Христ, а на реверсу – српски краљ са Светим Стефаном. Сребрни новчић је копија млетачког гроша матапани, који је, због своје тежине и високог квалитета, био најстабилнија валута на Балкану крајем 13. и почетком 14. века.
За време владавине краља Стефана Уроша II Милутина Србија је економски ојачала и територијално се знатно проширила. Умро је 1321. године у Неродимљи, а сахрањен је у манастиру Бањска. Године 1460. мошти краља Милутина пренесене су у Софију где се и данас налазе, у цркви Свете Недеље.
Предање каже да је краљ Милутин изградио цркава колико је година владао – око 40. Није градио само по Србији, већ по целом свету – од Грчке до Јерусалима.
Српска православна црква га је прогласила светитељем.
Око броја бракова краља Милутина и даље се ломе копља, али је уврежено схватање да их је било укупно пет. Међу његовим супругама била је и Ана Тертер, кћерка бугарског цара Георгија Тертера (1280-1292). За Милутина се удала 1284. године и остала с њим у браку до 1299. Родила је најмање двоје деце, од којих је један син, будући претендент на престо, Константин и кћерка Ана, која се удала за видинског цара Михајла III Шишмана.
Ово откриће је важно за археологе јер је прво такво откриће у средњовековном Русокастру и проширује слику о досада познатом новцу који је био у оптицају у граду.
Извор: Радио Бургас – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..