Како замишљамо свој живот, свакодневицу и егзистенцију у близини заштићених подручја и како су ти резервати природе изгледали пре 100 година, пре него што их је држава прогласила заштићеном територијом, одговоре на ова и друга питања пружиће нам тим младих бугарских истраживача и научника. Пројекат им се зове „Живот у заштићеним подручјима: изазови, сукоби, користи.“ Већ три године они спроводе етнолошко истраживање на терену, чији је фокус на односима мештана према изворима преживљавања, пословним интересима, државним и локалним регулаторним органима и све то у контексту борбе за очување природе.

Научници покушавају да проуче како локално становништво види и оцењује утицај људске делатности на природу и његов однос према природним ресурсима. С друге стране, велико интересовање изазивају и могућности које заштићена подручја пружају људима.

Пројекту бугарских научника, који је ушао у нову фазу, посвећена је изложба фотографија коју заинтересовани могу погледати у Институту за етнографију и фолклористику при БАН у Софији. Осим тога, 5. и 6. октобра ће бити одржана научна конференција уз учешће страних стручњака.

„Током теренских истраживања били смо импресионирани како за поједине групе људи, чак и унутар једне сеоске заједнице, природа има различиту вредност,“ каже главни асистент Ивајло Марков, етнограф БАН и додаје:

„Тако, рецимо, овчари имају један однос према животињском свету, ловци имају други однос према животињама, а став људи који се баве очувањем биодиверзитета разликује се од претходна два. Дакле, сви ти природни ресурси су важни, али их свако поштује и доживљава на свој начин. Према нашим запажањима, на основу резултата теренских истраживања, последњих 10-15 година дошло је до позитивног помака по питању заштите животне средине. Само кад се сетимо почетка тог процеса, увођења еколошке мреже НАТУРА 2000, колико је протеста и скандала било, људи су били негативно расположени према тој иницијативи. Данас се расположење полако почиње мењати и већ има неколико случајева где су се локалне заједнице, позивајући се на то да је одређено подручје део мреже НАТУРА 2000, супротставиле великим инфраструктурним пројектима. Ја сам из Трнског краја, западна Бугарска, и покушао сам да испратим расправе везане за отварање рудника злата и сребрне руде. Један од главних аргумената против ове инвестиционе намере била је управо чињеница да се у непосредној близини налазе заштићена подручја НАТУРА 2000 – према Директиви о стаништима и Директиви о птицама.

Касније су људи који су били у иницијативном одбору за заустављање ове инвестиционе намере отворили своје туристичко удружење, које у последњих 4-5 година делује веома активно и организује разне спортске и туристичке догађаје. Као последица тога, регион се у последњих пар година осетно променио. И само је питање времена да видимо како ће ова локална иницијатива наставити да се развија. То је и разлог зашто је наше истраживање толико важно и занимљиво, јер оно не даје коначну слику, већ прати кључне трендове.“

Ипак, тема о животу људи у близини заштићених територија је иновативна и специфична за бугарске етнологе.

„Ова тема нам омогућава да на неке од класичних етнографских тема, као што су, рецимо, извори преживљавања, различите делатности које људи обављају у заштићеним подручјима, углавном захваљујући природним ресурсима тамо, погледамо из новог угла,“ објашњава главни асистент Ивајло Марков:

„Коришћење природних ресурса треба да буде у одређеним границама, јер не можемо само узимати, већ морамо и давати. Али имамо примере да постоји напетост између грађана, локалне самоуправе и државне управе у тим регионима. Истина је да се у пројекту нисмо бавили политичким питањима и популарним случајевима. У фокусу истраживања су мања насељена места. Једно од њих је село Езерец, код Шабле, на северу бугарског Црноморја. Шабленско језеро удаљено је на свега 1,5 км од села и у прошлости је било од великог значаја за мештане. Ту су некада жене прале поњаве, око језера је било пашњака за стоку, трска која је расла на обали језера коришћена је за изградњу кровова сеоских кућа. Касније, током 70-их година минулог века, на овом месту је изграђена владина резиденција и то је означило почетак периода рестрикција. За људе је ово била велика траума, јер је приступ језеру ограничен, риболов такође. Међутим, гледано с друге стране, ово затварање помаже да се очува природа, то је и разлог зашто је у северном делу бугарске обале природа боље очувана него што је у јужном делу. Данас то омогућава развој еколошког и сеоског туризма и људи су тога свесни. Езерец је село чији број становника је почео да расте и то пре пандемије коронавируса. Данас се тамо отварају нове гостинске куће, али је све балансирано и градња је у дозвољеним границама.“

Фотографије: Научно-истраживачки пројекат „Живот у заштићеним подручјима: изазови, сукоби, користи,“ Општина Силистра, БГНЕС