"Највећу храброст човек може да покаже не у отвореном космосу, већ у мислима" – ове речи припадају истакнутом научнику бугарског порекла и проналазачу првог аутоматског дигиталног рачунара Џону Атанасову. Храброст у мислима показује и др Марин Буков, овогодишњи добитник Велике награде „Џон Атанасов“ која се од 2003. године на иницијативу председника Бугарске додељује младим бугарским научницима и истраживачима који су стекли светско признање у области рачунарских наука. Његов живот се креће између специјализованих алгоритама, симулација, квантних технологија, идеја о машинском учењу и предавачког рада.
„Да би постигао успех, човек мора да посвети довољно времена, а време је једини ресурс који још нисам нашао како да генеришем.“ – каже 34-годишњи др Марин Буков. Он воли оно чиме се бави зато и време посвећено науци последњих година брзо тече и доноси му успех.
„Завршио сам Гимназију са наставом на немачком језику 2008. године, затим сам стекао бачелор диплому из физике и бачелор диплому из математике на Универзитету "Лудвиг Максимилијан" у Минхену. Уследиле су магистарске и докторске студије на Универзитету у Бостону, а затим и постдокторске студије. Сада сам лидер научне групе на Институту за физику и сложене системе „Макс Планк“ у Дрездену. Ако морам да се вратим назад у време, рећи ћу да већ на самом почетку човек треба да научи градиво, да се упозна са новим концептима. Док сам био докторанд, почеле су се појављивати нове идеје, наравно, и питања како да се оне остваре. То траје и данас“, рекао је Марин Буков.
Према Scopus бази апстраката и цитата из научних и академских часописа, научни радови др Марина Букова су до сада цитирани скоро 2.500 пута. Његово главно интересовање је у области развоја и коришћења вештачке интелигенције у квантним технологијама. О практичној примени својих проналазака у тој области др Буков објашњава:
„Примена квантних технологија може бити прилично разнолика – на пример, оне могу довести до великог пробоја у убрзавању одређене врсте алгоритма. У криптографији се такође очекује да квантне технологије доведу до нових крипто алгоритама и нових начина чувања и заштите информација. Очекује се да ће квантне симулације довести до пробоја у квантној физици, посебно у синтези нових материјала са наменским својствима. Такође у квантној хемији – у фармацеутици и стварању молекула које доводе до синтезе нових лекова. Може се рећи да је то мапа пута за наредних 50-100 година.“
Поред научног и истраживачког рада, др Буков се бави и предавачким радом, укључујући и у Бугарској. Године 2020/2021. је у оквиру магистарских студија из области вештачке интелигенције и студија из математике Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ држао курс предавања за који је показало интересовање 45 студената.
„Покренуо сам нови курс дубоког учења за физичке науке. Заједно са колегама са Института „Макс Планк“ почињемо рад на новом курсу тако да код мене предавачки и научни рад иду обично руку под руку“, каже бугарски научник.
Питали смо га да ли размишља о повратку у Бугарску. Рекао је да је овде био пре две године. Хтео је да створи истраживачку групу, међутим, правни прописи у нашој земљи представљају препреку развоју оног типа научних група са којима Марин Буков ради.
Велику награду „Џон Атанасов“ за 2023. годину уручио му је председник Румен Радев 4. октобра, када смо обележили 120 година од рођења Џона Атанасова.
„Ова награда је велико признање за мене и мој рад, али и за рад свих мојих научних сарадника и студената који раде са мном“ – рекао је др Марин Буков.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: лични архив, БТА
Александра Торлакова је нова звезда бугарске заједнице у Лас Вегасу. Иако има само 23 године и са друге стране океана живи и ради тек две године, млада уметница, Софијанка по рођењу, већ је нашла своје место у артистичким круговима овог америчког..
Он је дете транзиције, рођен је крајем 1989. године у Софији. Каже да је као и многи други људи одрастао уз филмове о кунг-фуу и мистици манастира Шаолин у Кини. Тренирао је аикидо, похађао курс инструктора на Академији Бера Грилса у Великој Британији,..
Готово да нема дечака који није пожелео да постане астронаут. Понекад, међутим, иако ређе, о томе маштају и девојчице, а најбољи доказ за то је светска путница Изабела Шопова. Наиме, највећи херој њеног детињства био је ни мање ни више него Јуриј Гагарин..