14. октобра Бугарска православна црква и верници славе Свету преподобну матер Параскеву, која је код нас познатија као Света Петка Бугарска. Име „Петка” је директан превод њеног грчког имена „Παρασκευή”.
На икони је Света Петка представљена као млада, лепа жена у монашкој или царској одежди, која у левој руци држи крст, а десна рука јој је на грудима. Понекад су на иконама поред ње представљене и Света Недеља или Света Анастасија Трновска.
Једно од најпознатијих житија светице написао је Свети Патријарх Евтимије Трновски. Према том житију, Света Петка је рођена у Епивату, у данашњој Тракији. Родитељи јој су бугарског порекла. После њихове смрти поделила је сиротињи све што је имала и настанила се поред усамљеног храма Покрова Пресвете Богородице, а касније отишла у Палестину да се поклони Гробу Господњем и настанила се у Јордану. У доба позне старости, мало пре своје смрти, вратила се у свој родни град Епиват. Године 1238. њене чудотворне мошти су по налогу бугарског владара цара Ивана Асена ІІ пренесене у Трново и остале тамо све до пада старе бугарске престонице под Османску власт 1393. године. Потом су мошти светице почивале у Видину, Београду (Србија), Цариграду (Турска), а 1641. су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.
Света Петка посебно је поштована као заштитница жена, мајки и породиља.
У народном календару Бугара Петковдан представља крај пољопривредне сезоне. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
У навечерје светлог празника Рођења Христовог, на Бадње вече, Његова светост патријарх бугарски и митрополит софијски Даниил, упутио је своју поруку свим..
У ишчекивању Христовог рођења, православна црква отвара своја врата за данашња богослужења која најављују испуњење тајне оваплоћења. „Позивам све..