Зашто их је толико много и ко их гради сазнајемо из репортаже Галине Стефанове из регионалне радио-станице БНР у Крџалију. Она нас састаје са дедом Салијем, који је изградњу прве чесме у селу Башево организовао много пре него што је изграђен сеоски водовод. Заједно са својим сусељанима деда Сали доводи воду до сеоског трга, да жене не би морале да воду доносе са оближњих извора.
Када смо га питали зашто у Родопима има толико чесми и ко их гради, очи деде Салија су се напуниле сузама:
„Сви их граде – некоме је преминуо отац, другоме син, мајка …. и тако. Направе чесму у знак сећања на своје преминуле – каже деда Сали. – Пронашли су извор у планини и одлучили да доведу воду до чесми које видимо поред пута. Извори су самостални и немају ништа заједничко са општинском водоводном мрежом".
Деда Сали се ближи 90. години живота, али и даље у својој каменој кући у селу Башево дочекује и испраћа туристе и спрема добру турску кафу. На питање зашто људи граде чесме управо у спомен на своје преминуле, он одговара:
„Вода је најважнија, она је на првом месту. Вода је потребна свима. Кад лежиш болестан, а неко ти да чашу воде, то је добро дело. Вода је жива душа. Ко не даје људима приступ води, мора да је много лош човек".
Деда Сали је у свом животу саградио две чесме за које га и данас људи благосиљају и захвални су му. Воду је нашао на три километра од села, високо у планини – бистру, лепу и довео је гуменим цревима:
„Некада нисмо познавали технологију. Када сам пронашао извор у планини, вода је текла према реци. Окупио сам комшије да ми помогну да ископам канал и доведем воду. Прво сам направио велику чесму у мом дворишту, заједничку за комшилук. Пре тога су невесте, девојке уморне од посла, узимале бакраче и канте, те одлазиле по воду на неки извор. Шта ћеш данас са та два бакрача воде – да скуваш, да опереш веш и посуђе или да очистиш кућу? И док председник општине није свуда довео воду, комшије су долазиле код мене по воду".
Пре више година је преминула верна сапутница деде Салија и отада му је срце усамљено. Кад почне да прича о њој, крену му сузе. Каже да, кад би некада дозвољавали девојкама да се школују, његова жена би вероватно била лекар. Има двојицу синова који имају куће у Крџалију, у селу Петлино, па чак и у Турској. Може да оде код њих да живи, али више воли да остане у својој кући, где се осећа најопуштеније.
Извор: Репортажа Галине Стефанове, БНР- Крџали
Уредила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Георги Аргиров, БНР-Кџали, архиваПастир душе, свештеник свих људи отворених срца, савремени пророк - нека су од дефиниција с којима ће папа Фрања остати заувек у срцима људи који ће га памтити у најлепшем сећању, без обзира на своју етничку и верску припадност. Папа Фрања је 2019...
У Софији ће на Светски дан књиге и ауторских права, на церемонији с почетком од 19.00 часова у књижевном клубу „Перото“ у Националном дворцу културе, бити уручене годишње награде „Витез књиге“ – 2025. г. Награда „Витез књиге“ додељује се..
Чак 62% запослених и осигураних грађана у Бугарској има примања испод прага неопходног за пристојан живот, показују најновији подаци Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ), које је на конференцији за новинаре у Софији представио..
Ромске породице из насеља „Захарна фабрика” у Софији, које су остале без крова над главом након што су 15. априла срушене њихове нелегално подигнуте куће,..
Библиотека града Софије ће поводом Празника библиотекара, који се обележава 11. маја, организовати Дан отворених врата, саопштавају организатори. Специјално..
Ове године, једно од најпрепознатљивијих архитектонских здања у Софији – зграда Бугарског националног радија у Улици Драгана Цанкова бр. 4 – обележава..