У Италију је стигао пре 6 година, вођен љубављу према филмској уметности и сном да постане добар редитељ. Након што је на Универзитету Ла Спиенца у Риму завршио мастер студије на одсеку за позориште и филм, Борис Славчев почиње да ради као фотограф. Данас овај 29-годишњи редитељ може да се похвали са 2 документарна и једним играним филмом, као и са неколико међународних награда и једном изложбом.

Тренутно живи у Риму и снима свој други краткометражни играни филм, „Ников пут“, причу насталу под утицајем неореализма, са глумачком екипом која је у потпуности италијанска. „Заиста бих желео да будем нека врста посредника између бугарске и италијанске културе“, рекао је Борис за Радио Бугарску. Због тога је почео да сарађује са Бугарским културним институтом у Риму /БКИ/ и да фотографише догађаје који се тамо одвијају. Тако је настала изложба „БКИ кроз објектив времена”, која је прошле године приказана у изложбеној сали „Бугарска” у срцу италијанске престонице.

Млади редитељ је аутор документарног филма „Завет Бориса Христова”, посвећеног бугарском басу, који је велики део свог живота провео радећи у Италији и сматра се једним од највећих оперских извођача ХХ века. Филм представља његов живот и стваралаштво, али не само то:

„У другом делу бавимо се донацијом коју је направио у Риму – његовом кућом, коју је завештао нашој земљи, оснивајући Академију уметности и културе. Пратимо развој ове академије до данашњих дана. Јер Борис Христов нам је завештао нешто много значајније од саме конструкције куће и цигли. Он је завештао једну идеју, један идеал – не само да развијамо оперу, већ и бугарску уметност и културу, у земљи као што је Италија, која је лидер у овој области“, каже Борис Славчев.

За Бугарску је везан и Борисов први краткометражни играни филм. У њему се говори о италијанској и бугарској мафији. Остварење носи назив The Connection, а главни лик је бугарски мафијаш који одлази у Италију. Филм је 2021. године освојио награду на Fort Smith International Film Festival у САД за најбољи краткометражни акциони филм, номинован је на филмском фестивалу у Осаки, а такође је био финалиста на филмском фестивалу у Ћефалу на Сицилији. Какво поређење се може направити између бугарске и италијанске мафије?

„По мом мишљењу, у Бугарској се не може говорити баш о мафији, већ о организованом криминалу. Италијанска мафија има дужу историју. Постоји веома јасна хијерархија и структура. Да бисте у њу ушли, треба да вас представе други људи, постоји ритуал који има сакралне елементе. Док је наш „режим“ слободнији, нема такве лојалности, као код италијанских мафијаша, који себе називају „људима од части“ и имају читав кодекс којим је утврђено како се треба бринути о породици итд. У Бугарској се организовани криминал уједињује само и једино око брзог профита и не представља се као „тежња вишим циљевима и вредностима“.

Према редитељевим речима, Бугарска се ретко помиње у иностранству, нашу земљу људи повезују углавном са негативним идејама. И додаје: