Бугарска православна црква и њени верници 10. фебруара обележавају дан посвећен Светом свештеномученику Харалампију Магнезијском. У бугарској традицији ово је један од последњих зимских празника. Од тог дана народ је почињао да обрађује земљу након што је прошла зима.
Свети свештеномученик Харалампије живео је у II веку у Магнезији, у Малој Азији, у ери страшних прогона хришћана. Био је веома праведан и још за живота је показао своју светост ширећи реч Божију. Имао је преко 100 година када га је окрутни римски цар Септимије Север подвргнуо мучењу које је потрајало скоро 13 година, како би га натерао да се одрекне Христа. Харалампије је остао чврст и непоколебљив, а вера му је исцељивала све ране па би свако јутро освануо нетакнут.
Управо због његовог чудотворног исцељења у народу се верује да је Свети Харалампије имао велике исцелитељске моћи, због чега је и добио надимак „господар свих болести“. Према народном предању, Свети Харалампије слави се као господар куге, па је често приказан како је држи у тегли. Због ове моћи, светитељ се сматра заштитником меда и пчелара, који свој професионални празник славе 10. фебруара.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
Иако је пре свега познат као један од најближих сабораца Васила Левског и посвећен борац за национално ослобођење, живот и дело оца Матеја..