Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне седмице. Црква га слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Најкарактеристичнији бугарски обичај који се изводи на Лазареву суботу су Лазарице.
У рану зору тога дана девојке одевене у шарене народне ношње – лазарице, беру цвеће да би исплеле венце за наредни дан – Цвети. Потом иду од куће до куће, изводећи ритуалне игре и обредне песме којима се призива љубав, женидба, здравље и плодност. Када улазе у нечију кућу лазарице певају песме сваком члану домаћинства а домаћин им даје ситне дарове. Некада се веровало да се девојка која није ишла у лазарице неће удати, па је због тога било обавезно да свака девојка у селу бар једном буде лазарица. Био је обичај да на Лазареву суботу момци запросе своју драгану.
И дан данас Лазаревден доноси пролећно расположење и један је од жељно ишчекиваних празника у селима и градовима.
Фотографије: БГНЕС„Ако имаш јаку веру и молиш се снажно, светац ће ти помоћи и пренеће твоју молитву Богу,“ убеђен је отац Георги Марков, свештеник храма у софијском селу Горњи Лозен и додаје да је више пута био сведок чуда која је Свети Георгије чинио, а и даље чини...
Председница Народног собрања Наталија Киселова присуствоваће 2. маја обележавању 1160 година од покрштавања бугарског народа и 1170 година од стварања бугарске азбуке у Плиски. То је саопштено из прес-центра Парламента, уз напомену да је прослава оба..
Ове године навршава се 1160 година од покрштавања бугарског народа у православну веру, као и 1170 година од стварања бугарског писма и почетка словенске писмености. Тим поводом, Варненско-великопреславска митрополија у периоду од 1. до 3. маја,..