Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне седмице. Црква га слави у знак сећања на праведног Лазара кога је Исус оживео и тиме пружио доказ да му је Бог дао моћ да победи смрт. Најкарактеристичнији бугарски обичај који се изводи на Лазареву суботу су Лазарице.
У рану зору тога дана девојке одевене у шарене народне ношње – лазарице, беру цвеће да би исплеле венце за наредни дан – Цвети. Потом иду од куће до куће, изводећи ритуалне игре и обредне песме којима се призива љубав, женидба, здравље и плодност. Када улазе у нечију кућу лазарице певају песме сваком члану домаћинства а домаћин им даје ситне дарове. Некада се веровало да се девојка која није ишла у лазарице неће удати, па је због тога било обавезно да свака девојка у селу бар једном буде лазарица. Био је обичај да на Лазареву суботу момци запросе своју драгану.
И дан данас Лазаревден доноси пролећно расположење и један је од жељно ишчекиваних празника у селима и градовима.
Фотографије: БГНЕСНа археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..