Мавруд је поезија у флаши – речи су којима познаваоци описују амблематично бугарско вино. Карактерише га дубока рубинска боја, као и високи нивои танина и киселина. Мирис шумског воћа, мармеладе од шипка, земљаних нота, биљки и зачина доминирају у легендарном бугарском напитку. А одлежавање у храстовим бачвама даје вину благ и пун укус.
Сорта мавруд се већ веоковима узгаја на нашим просторима, међутим, највише се гаји у Асеновграду и околним местима где се и данас налазе највећи виногради ове сорте.
„Није случајно што је ово вино постало заштитни знак Бугарске,“ каже Екатерина Христова из Бугарског удружења винских професионалаца и додаје:
„И не зато што је најпопуларнија сорта у Бугарској него зато што је јединствена за ове просторе још од времена Трачана. Мавруд се гаји и на малим површинама у северној Грчкој, али се најбоље осећа у Бугарској и дефинитивно може да буде визит карта наше земље. Већ пет година обележавамо Међународни дан мавруда, по угледу на сличних међународних иницијатива посвећених амблематичним аутохтоним сортама грожђа. Догађај се одржава на иницијативу нашег удружења, а уз подршку међународне организације The Wine & Spirit Education Trust."
Много је легенди о пореклу мавруда. Према једној од њих, кан Крум је забранио производњу и конзумирање вина, јер је сматрао да је то узрок пораза његове војске. Међутим, мушкарац по имену Мавруд наставио је тајно да производи вино и нуди га рањеним војницима, који су се брзо опорављали и одмах после оздрављења враћали се на бојиште. Сазнавши о лековитој моћи вина, кан Крум је наредио да се укине забрана, а сорти грожђа да се да име по храбром мушкарцу Мавруду.
У прошлости је веома популарна била тзв. Станимашка малага. Сматра се да је њен творац произвођач и трговац Аристидис Чорбаџака из Асеновграда. Легендарно вино производило се кувањем шире док не испари око 30-40% њене количине. Затим, вино одлежава три године у малим храстовим бачвама, које му дају додатне укусе и ароме и тек након тога се лансира на тржиште. Међутим, ова технологија се више не примењује.
„Није случајно да се Међународни дан мавруда обележава 26. октобра – на Митровдан. Легенда каже да је произвођач Станимашке малаге Чорбаџака грожђе брао после Митровдана или чак у новембру, по старом календару, тј. доста касно у односу на друге произвођаче. Касно убрано грожђе је било веома богато мирисима и од њега су правили изузетно густо вино. Отуда и лажни утисак да је мавруд веома пуно и тешко вино. У ствари, као профил, мавруд је вино средњег тела (што се текстуре и тежине тиче) и има веома пријатне киселине. Данас имамо одличне мавруде - имамо традиционалне мавруде, али и розе и друге врсте мавруда.“
Као део туристичког мозаика Бугарске, мавруд има много поштовалаца како међу домаћим тако и међу страним љубитељима вина. Зато су винске туре уз дегустацију амблематичне сорте доста популарне и тражене. Нажалост, бугарска вина се не нуде свугде код нас. Међутим, овај тренд се мења. Све више ресторана ради у партнерству с локалним винаријама, које им достављају вина од аутохтоних сорти грожђа, укључујући мавруд. „Јер туриста жели да проба укусе и мирисе одређене дестинације, а вино је део ове поруке,“ закључила је Екатерина Христова.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС,mavrudday.com
Чаирска језера су заштићено подручје у западним Родопима, познато по језерима која су формирана покретањем клизишта. По њима плутају тресетна острва, а свуда наоколо су зелене ливаде и вековне шуме смрче. Налазе се 19 км источно од села Триград, а..
"Софија за почетнике у 55 корака" назив је туристичке туре по бугарској престоници, коју организује Општинско предузеће "Туризам" (Visit Sofia) . Бесплатна пешачка тура је погодна за људе свих узраста, траје 1 сат и 45 минута а одржава се сваке..
Година 2024. могла би бити најбоља од када постоје статистички подаци о приходима од туризма, туристичком смештају, броју туриста и регистрацијама, као и о броју прелазака границе, изјавио је министар туризма у прелазној влади Евтим Милошев...