Неколико дана остало је до избора за посланике 10. сазива Европског парламента, као и за представнике у 50. сазиву Народног собрања у Бугарској.

Ближи се и крај изборних кампања – периода током који се кандидати за власт боре за пажњу будућих бирача у потрази за њиховим поверењем.

А посебно за пажњу младих Европљана, од којих 64 одсто намерава да гласа ове недеље. То показују подаци истраживања Евробарометра објављеног у мају, из којег се јасно види да сваки пети Бугарин неће изаћи на изборе.

„Овај парламент ће одлучивати о питањима која су важна за наш свакодневни живот. Не дозволите никоме да одлучује уместо вас! Ако ви не одлучите, неко други ће то учинити уместо вас и можда вам се неће свидети оно што видите. Можда се Европа може наћи у горој ситуацији него данас“, упозорила је председница Европског парламента Роберта Мецола.

„Сви избори су важни, али ако постоји кључно гласање,  онда је то ово! Сви европски грађани ће бити упитани у ком правцу желе да крене како Европа тако ињихова земља. Они ће имати прилику да бирају представнике у ЕП који ће у њихово име доносити одлуке о темама као што су безбедност, пољопривреда, клима, миграције, услови рада и живота“, додала је она.

Да ли су то, међутим, теме о којима млади у нашој земљи слушају током кампање?

„По мом мишљењу, безбедност заузима значајно место у овој европској кампањи, као и будућност ЕУ и у ком правцу ће Унија ићи у наредним годинама. И какав ће утицај, наравно, политичке акције остатка света имати на наше изборе. Други фокус је економија и пријем наше земље у шенгенски простор“, рекао је Јан Спасов, матурант који ће први пут гласати на европским изборима.

„Доста се прича о енергетској кризи и Зеленом договору, о мигрантском питању и о томе како Европа може да одреди ко је пријатељ, а ко непријатељ“, додала је студенткиња међународних односа Биљана Господинова.

„Нагласак је на економији, на транспарентност у процесима како на европском тако и на националном нивоу – како би грађани у Бугарској боље разумели европске политике, које се потом спроводе на националном нивоу“, додала је Александра Гајтанџијева из Студентске асоцијације за истраживање међународних односа:

„Оно што примећујем је да већина странака акценат ставља на стабилност. Очигледно се може осетити разлика од 2019. године наовамо у контексту свих криза кроз које смо прошли, и здравствених и економских. Истиче се да ћемо настојати да радимо на стварању стабилнијег животног окружења.“

Да ли постоје теме које су важне за младе, а нису обухваћене предизборном реториком?

„Неке од тема које занимају нас младе су занемарене“, рекао је дојучерашњи ученик: „Рекао бих климатске промене – нисам приметио да странке превише говоре о овом веома алармантном питању. Сматрам да је то нешто чиме се треба више позабавити јер то оно што интересује млађе генерације.“

Да ли је то тренд и у иностранству?

„Па, у иностранству сам приметио више акције у вези са животном средином и климатским променама – нешто што у Бугарској није толико приметно. Али свакако имају боље кампање у неким областима као што је интеграција младих“, сматра еко-активиста Јан Спасов, са којим се сложила и Александра Гајтанџијева: 

„Нас, као младе људе, природно, веома интересује конкурентност и запошљавање, за које бисмо желели да се више помињу не само у предизборној кампањи, већ и у раду људи који ће нас представљати у ЕП. И, наравно, потребно је укључити што више младих, како би се наши гласови, као младих људии, чули.“

„Још један проблем који примећујем је интеграција младих у радно окружење“, додао је Спасов.

„Озбиљан проблем је што се дотичемо превише тема, а да не улазимо у дубину“, рекла је Биљана Господинова о кампањи, која, по мишљењу Гајтанџијеве, није довољно усмерена на младе бираче:

„Зато што је дато много обећања по питању образовања и могућности за каријеру, али истовремено без посебног фокуса на младе људе, онако како бисмо ми желели да буде.“

„Једна од тема која интересује нас младе је наше образовање у Бугарској, чије је квалитет из године у годину све лошији. На то би се требало фокусирати, посебно ако се има у виду да се одржавају избори 2 у 1“, рекао је Јан Спасов.

Да ли су парламентарни избори који ће се у нашој земљи одржати 9. јуна померили фокус са европских избора и, сходно томе, са тема важних за младе?

„Мислим да не, јер су питања која су важна за Европу важна и за Бугарску. Ја лично сам недавно присуствовала дебати између два кандидата за ЕП која је одржана пред студентима и мислим да су теме о којима се расправљало релевантне и за Бугарску у целини и за ЕУ“, рекла је Господинова о дебатама, од којих се последња, ове недеље одржава у организацији Националног омладинског форума, чији је председник Атанас Радев за БНР рекао да је „Предизборна кампања за европске изборе преузела примат.“

„Парламентарни избори су остали у другом плану, њихова кампања није толико интензивна. Можда је ово неки наговештај нових избора након тога, не знам.“

Међу организаторима је и Студентска асоцијација за истраживање међународних односа, чији је члан Александра Гајтанџијева:

„Свакако да се фокус померио због неких унутрашњих трзавица које странке имају на националном нивоу. Сама кампања за парламентарне изборе такође није много интензивна, с обзиром на редослед по коме треба да гласамо. Али, нажалост, прилично је разочаравајуће видети да се европским изборима не придаје толика пажња с обзиром на то да већ најмање годину дана постоје организације које су почеле да објашњавају колико је важно гласати на европским изборима, а сада и саме странке које би такође требало да буду заинтересоване за ово, ометају национални избори.“

„Верујем да има помака, мења се значај европских избора, али проблем са којим се суочавам је апатија нашег друштва, апатија бирача по питању тога да изађу на гласање. Не мислим да ће излазност ове године премашити 40%, што за мене лично није добар показатељ“, предвиђа Јан Спасов.

Како подстаћи што више људи да изађу на биралишта?

„Најједноставнији одговор који могу да вам дам су кампање, иако оне нису толико ефикасне колико би требало да буду. Зато бих рекао само треба да ојачамо веру у бугарски изборни систем и заправо идеју да је наш глас битан, што је заиста тачно, али чини се да велики број људи то не схвата и мисли да њихово мишљење генерално није важно“, додао је он.

„Не могу порећи да се многи од нас почињу осећати безнадежно и осећати да наш глас није важан. Поготово у Бугарској управо због парламентарне кризе која траје већ неколико година, али мислим да се то дешава и у иностранству, јер изабрана политичка елита не испуњава своја обећања, то увек може бити обесхрабрујуће, посебно за младу особу која полаже велике наде у будућност и није довољно припремљена за сурову животну стварност“, рекла је Господинова.

„Ако се не варам, гласаће се и у Холандији, јер је и тамошња влада нестабилна због њихових унутрашњих проблема са миграцијама“, навела је Гајтаџијева пример земље у којој ће бирачи на дан европских избора морати да направе још један избор:

„Али у земљама попут Холандије и Француске, кандидати за европски парламент објављени су много раније – прошле године. Односно, ови људи су имали довољно времена да се популаришу, док су у Бугарској имена кандидата постала позната нешто више од месец дана пре 9. јуна. И до последњег тренутка није било јасно ко ће од њих бити на списковима. Мене је, као младог човека, занимало коме да поверим свој глас и ако ми се даје мање времена да донесем ову одлуку, онда је за мене такав избор стресан!“

„Можда месец дана није било довољно да уђемо у суштину, у саме изборне дебате да бисмо могли да донесемо информисану одлуку, с обзиром на чињеницу да има много кандидата“, сложила се Господинова и истакла:

„Најзначајнији утисак на мене је оставило то да се на листама налази доста познатих имена. Међутим, бивши посланици Европског парламента нису толико активно укључени, више су то личности која су учествовале у унутрашњем политичком животу наше земље. Али то је за нас донекле олакшавајућа околност, јер су млади у Бугарској упознати са њиховим именима.“

„Претпостављам да би генерацији мојих родитеља било лако, јер су им ова имена већ добро позната, али пошто смо ми млади људи и однедавно пратимо политичку сцену у земљи и свету, потребно нам је времена да се оријентишемо, јер сваки кандидат има своју причу“, рекла је такође студенткиња.

Којем кандидату као представнику Бугарске у Европском парламенту бисте дали свој глас?

„С обзиром на то да ово није први пут да се неки од њих кандидују, а ја сам имала прилику да се упознам са њиховим програмима, са послом који обављају, неки од њих су ме импресионирали, али морам још да размислим о свом избору и највероватније ћу 9. јуна донети коначну одлуку зато што ми је веома важно да гласам и на једним и на другим изборима“, истакла је Александра Гајтанџијева.

„Трудим се да донесем најрационалнију одлуку и да нађем златну средину. Могу да кажем да семоји ставови, чак ни вредности, не поклапају са онима које заступају кандидати, али се надам да ће када се окупе – уосталом бирамо 17 представника из Бугарске – радити заједно и моћи међусобно да се избалансирају“, истакла је Биљана Господинова.

„Имам неколико фаворита између којих треба да изаберем, чије се идеје поклапају са мојим, и надам се да ћу их видети у Бриселу“, додао је Јан Спасов.

Ако замислите да бисте могли да дате савет бугарским кандидатима као будућим посланицима ЕП, шта би то било?

„Волела бих да се бугарско мишљење више чује. Имамо много тога да дамо Европи. Зато бих волела да у будућности, када се донесе било каква одлука, када се буде водила било каква дискусија – да ови кандидати буду ангажовани на свакој појединој теми и да буду заиста добри амбасадори између нас и Европе. Ово би био мој савет – да буду свесни и да бране своје информисано мишљење, али на исправан, умерен начин, правећи уступке тамо где је потребно“, рекла је Биљана Господинова.

„Оно што је можда недостајало претходним посланицима ЕП је фокус на имиџ Европске уније на међународном нивоу. По мени, недостајало је присуство бугарских посланика на глобалном нивоу“, додала је Александра Гајтанџијева.

Како замишљате Европу за 5 година? Како замишљате Бугарску?

„Да можемо да испунимо критеријуме за улазак у еврозону, како би се Бугарска заиста економски опоравила и, наравно, да постанемо пуноправна чланица шенгенске зоне, како бисмо и ми са лакоћом прелазили копнене границе“, рекла је такође Александра.

„Желео бих да видим сигурнију, зеленију и уједињенију Европу, јер верујем да је уједињена Европа јака и да може да издржи изазове које ће јој будућност донети. Надам се да ћемо заједно моћи да се суочимо са потешкоћама без проблема са појединим чланицама, као што се често дешавало у последње две-три године“, додао је Јан Спасов.

„Волела бих да видим Европу уједињенију, са заједничким решењима. И да успемо да избришемо ове велике разлике које су међу нашим народима како бисмо могли да кренемо напред. Надам се да се песимистичке идеје и прогнозе које постоје у Европи у чисто политичком смислу неће обистинити. То није нешто што ми желимо, нити, по мом мишљењу, то жели свет“, истакла је Биљана Господинова.

„Видим Европу која је обновљена после свих криза, стабилнију Европу. Али не можемо занемарити чињеницу да тренутно живимо у свету који је геополитички веома нестабилан. Избори у САД су од великог значаја за Европу, колико год ми не желимо да је тако. Веома је важно како ће се развијати ситуација у Ирану, на Блиском истоку, наравно да је важно да Европа стане на ноге и да се снађе у овој ситуацији, и да заиста заштити своје ставове и ставове својих грађана“, рекла је Александра Гајтанџијева.

Превод: Свјетлана Шатрић