Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи и мноштво православних храмова подигнутих њему у част.

Житије светитеља обилује бројним примерима Божјих чуда и сведочанствима о његовом јединственом односу с Богом.

Предање каже да је Илија рођен у 9. веку пре Христа, из племена Аронова, „суздржавао се од хране, носио скромну одећу и био строг према себи и другима.“ Живот му је пун чуда која су почела да се дешавају још од најранијег детињства. Према предању, када се Илија родио његов отац Савах је видео анђеле Божје како дете огњем повијају и дају му пламен да једе. Кад је испричао свештеницима о виђењу, један му је рекао: „То дете ће бити обиталиште светлости благодати Божје; реч његова биће као огањ силна и дејствена; ревност његова за Господа биће велика; живот његов биће благоугодан Богу и он ће судити Израиљу мачем и огњем.“

У народу је овај светац познат као господар летњих природних стихија, громова и муња због тога је познат и као Громоделац, Громовник, Громодол, Громоломник…

• Свети Илија Громовник, господар муња и кише

Свети пророк Илија је живео у време Ахава који је као Валов свештеник приморавао своје поданике да славе паганског божанства Вала, а оне који су одбијали да то учине, прогањао. Међу њима је био и пророк Илија. У житију Светог Илије забележено је да је молитвом закључао небо да не пусти дажд три и по године. Како би показао снагу Божју Илија је Ахаву предложио да принесу жртве. Пророк је тражио два јунца, једног да припреме и метну на дрва Валови пророци, а другог ће он приготовити, али под условом да нико неће подметати ватру. Илија је рекао: „Тада призовите име својих богова, а ја ћу призивати име Господњег, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог.“ И пошто је Илијин предлог био поштен Ахав и Валови пророци су пристали. Изабрали су вола, припремили га, али нису подметали ватру већ су почели да призивају Вала молећи га да се одазове огњем, али нико није одговорио, нити услишао њихове позиве и повике. Затим је Илија приступио и рекао: „…Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познавао овај народ да си ти Господ Бог кад опет обратиш срца њихова.“ И догодило се чудо. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. А народ кад то виде, сав попаде ничице и рекоше: „Господ је Бог, Господ је Бог.“

Према старозаветном предању, Свети Илија није умро већ је жив отишао на небо. У Јерихону је Илија ударио плаштом по Јордану и вода се раздвојила на две стране. Кад је прешао на другу обалу, подигао се вихор и огњеним кочијама се вазнео на небо. У народу се верује да је Свети Илија господар муња и громова, па су због тога око Илиндана често несносне жеге.

На данашњи дан имендан славе сви који се зову Илија, Илијан, Илијана, Илинда, Илка, Илко, Илчо, Лина, Линда. Такође, 20. јула свој празник прослављају кожари, крзнари, самарџије, црепари и ватрогасци.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива, ЕПА/БГНЕС