Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О Олимпијским играма с љубављу

Шетња кроз олимпијску историју Бугарске, представљену у Музеју спорта у Софији

Фото колажа: Иван Петров

Сутра почињу XXXIII Летње олимпијске игре. По трећи пут у новијој историји Бугарске и тачно век откад је Париз био домаћин Олимпијских игара, најзначајнија спортска манифестација ће се поново одржати у француској престоници, родном месту оснивача Међународног олимпијског комитета Пјера де Кубертена. Управо на његову иницијативу су се 1896. године у Атини одржале Прве модерне олимпијске игре.

Париз је кандидатуру за домаћина поднео још 2015. године, а исто то учинили су Рим, Хамбург, Будимпешта и Лос Анђелес. Прва три града убрзо су одустала од кандидатуре, а одлука о домаћину Летњих олимпијских игара 2024. донесена је у корист Париза.

На тај начин, Париз је, поред Лондона, постао једини град који је био домаћин чак три пута. Први пут се летње издање Олимпијских игара у Паризу одржало 1900. године,  потом и 1924, а ове године ће се одржати по трећи пут.

А да ли сте знали да је Бугарска једна од 14 земаља суоснивача и учесника на Првим модерним играма одржаним пре 128 година у грчкој престоници? Чињеница на коју би сваки Бугарин требало да буде веома поносан,“ каже за Радио Бугарску Катја Иванова, кустос Музеја спорта у Софији.

Катja Иванова
„Године 1894. у Бугарску је из Швајцарске стигло првих 10 наставника физичког васпитања са задатком да положе основе модерног спорта у нашој земљи. Међу њима су Шарл Шампо и Луј Ајер. Швајцарци су први пут у Бугарску увезли фудбалске лопте и различите гимнастичке справе и реквизите. Шампо је први представник Бугарске на Летњим олимпијским играма 1896. године у Атини, где је освојио пето место и донео прве бодове Бугарској на Олимпијским играма. У славу њиховог рада и наслеђа, 17. мај је проглашен за Дан бугарског спорта.“

„Овде у Музеју се налази и мачевалачко одело Димитра Василева који се такмичио на Играма 1928. г. У питању је изузетан експонат. Ови људи су утрли олимпијску стазу за Бугарску, и то упркос недовољним условима у којима су се припремали.“


Бугарска је своју прву олимпијску медаљу освојила на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. г, када је боксеру Борису Георгијеву припало бронзано одличје у категорији до 75 кг.

Боксерске рукавице Бориса Георгијева

„У Музеју имамо две златне олимпијске медаље – једну је освојио рвач Георги Марков у Минхену 1972, а другу је донео први бугарски олимпијски шампион у боксу Георги Костадинов, такође са Игара у Немачкој.

Златна медаља коју је Бугарској донео боксер Георги Костадинов

Имамо и неколико сребрних и бронзаних медаља, али ја ћу се осврнути на две сребрне медаље, које за нас, Бугаре, блистају златним сјајем. То је сребро које је Дијана Јоргова освојила у скоку удаљ у Минхену 1972. године. И данас постоји сумња да ли је њен скок тачно измерен, јер тада није било електронског мерења а све се радило ручно, уз помоћ мерне траке.

Сребрна медаља Дијане Јоргове

Ту је и сребрна медаља Јорданке Благоеве у скоку увис, такође са олипијаде у Минхену. Бугарска скакачица савладала је висину задату за злато и удаљила се од поља када је одједном летвица пала, због чега јој је са прескочених 1.88 цм припало сребро.“

Спортска одличја Јорданке Благоеве

Годинама касније, немачко спортско издање изнело је теорију да је фотограф који се у том тренутку налазио на терену ненамерно гурнуо конструкцију.

Катја Иванов нас подсећа и на сребро златног сјаја које је гимнастичар Јордан Јовчев освојио на круговима на Олимпијским играма у Грчкој 2004. године.

А исто тако и на бронзану медаљу Красимире Гјурове, такмичарке женске кошаркашке репрезентације Бугарске, са Игара у Монтреалу 1976. г. „Те године је кошарка за жене по први пут укључена у програм и Бугарке су заузеле треће место, иза селекција Совјетског Савеза и Чехословачке.“


Бугарска је годинама била светска сила у дизању тегова, а њен први олимпијски шампион у том спорту је Нораир Нурикјан, који се окитио златом у Минхену. У Монтреалу 1976. г. поновио је свој успех из 1972. и постао једини Бугарин који је двоструки шампион у том спорту.

Дизачки појас Нораира Нурикјана

Најуспешније Олимпијске игре за Бугарску су оне з 1980. године у Москви, када је наша земља освојила чак 41 медаљу, од којих 8 златних, и заузела треће место по броју медаља.

Прочитајте још:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Весела Крстева, БГНЕС, nsb.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Почео десети Софија Екиден маратон

Више од 500 учесника на Софија Екиден маратону кренули су кључним улицама и раскрсницама у центру главног града на потезу између Националног стадиона „Васил Левски“ и Националног дворца културе (НДК). Маратконска трка се десету годину заредом..

објављено 6.9.24. 10.26
Григор Димитров

Григор Димитров пласирао се у четвртфинале у Њујорку

Најбољи бугарски тенисер Григор Димитров изборио је пласман у четвртфинале последњег гренд слем турнира сезоне, Ју-Ес опена, пошто је синоћ, у осмини финала, победио Руса Андреја Рубљова са 3:2, по сетовима 6:3, 7:6 (3), 1:6, 3:6, 6:3. Димитров је у мечу..

објављено 2.9.24. 11.44
Ружди Ружди је шампион у бацању кугле на Параолимпијским играма у Паризу.

Ружди Ружди освојио прво злато за Бугарску на Параолимпијским играма у Паризу

Параолимпијац Ружди Ружди освојио је другу олимпијску титулу у својој каријери. Бугарски атлетичар освојио је златну медаљу у бацању кугле (категорија F55) на Олимпијским играма за особе са инвалидитетом у Паризу. Захваљујући фантастичном наступу..

објављено 31.8.24. 08.00