Они су радост за очи, испуњавају жеље и лече. Хиљаде пешчаних стубова, малих и великих, који личе на људе, биљке или митске животиње, смештено је на површини од 50 квадратних километара у околини града Варне. И дан данас не зна се тачно како су они настали.

Неке од ових кречњачких формација су високе и до 7 метара, а пречник им је 3 метра,  али друге су мање. Немају чврсте темеље, већина њих је изнутра потпуно шупља и испуњена песком. Појединачне формације имају називе који говоре сами за себе: "Камила", "Породица", "Престо", "Гљива"... Пошто изгледају као да су забијени у земљу, људи су целом локалитету дали име "Побијено камење" (на буг. Побитите камъни –ˈПобити каманиˈ), а познат је он и као Камена пустиња, Камена шума и Дикилиташ.

Цилиндрични стубови су распоређени у неколико групација у околини села на подручју Варне. Такозвана "Централна групација" је уређена за туристе и претворена у атрактиван музеј на отвореном. Према речима кустоса музеја Стиљана Маркова, феномен је јединствен не само за Бугарску, већ и за целу Европу:

"Сматра се да у Европи постоје две природне пустиње. Једна се налази у шпанском региону Андалузија, али тамо је скоро Африка с обзиром да је Мароко у близини. А друга призната природна пустиња у Европи је Камена пустиња илити "Побијено камење". Постоји око 15 теорија о настанку ових камених стубова. Нема сумње да је овде некада било море, јер туристи ходају по фином морском песку. Ово је остало од мора од пре више милиона година. А на структури стубова често се могу видети трагови окамењених морских микроорганизама, као што су шкољке, пужеви…"

Цилиндрични стубови израњају пред нашим очима као део древне архитектонске целине. По једној смелој теорији, реч је о људским творевинама. Стубови су наводно намерно направљени са благим нагибом како се вода не би задржавала у пукотинама и како би били отпорни на ерозију и земљотресе. Друге пак тврде да су у древности људи камене колосе користили као свето место, слично Стоунхенџу. Али једно је сигурно – ово подручје су људи настањивали од давнина. О томе сведоче налази сечива и кућних предмета из доба мезолита (око 8.000 – 2.000 година п.н.е.)

За ова фантастична створења везане су легенде о окамењеним дивовима и трагичној љубави. Док обилазимо Камену пустињу, наилазимо на шупљи стуб који лежи на земљи. Ово је тзв. "Камен божанске љубави". У јеку лета, када сунце достиже велику висину, зраци продиру у шупљину и формирају прелепу комбинацију у облику срца.

Кажу да је "Побијено камење" енергетски моћно место и да се овде остварују жеље. С тим у вези је у музејском делу направљен "Круг жеља". Уђете у кружницу оцртану камењем, пожелите жељу и она вам се оствари, судећи по остављеним бројним писмима захвалности. Бездетне жене, пак, грле одређени стуб да би добиле дете. И још:

"На територији једне од малих групација, која се зове "Каменолом Запад", тече лековита вода која помаже код камена у бубрегу, која је такође повезана са легендом. Пре 28 година сам имао тешку бубрежну кризу. Ову воду сам пио 5 дана и уклонио 2 камена – каже у интервјуу Радио Бугарској Стиљан Марков – У Централној групацији, где ја радим, поред стубова налазе се и велике камене плоче на којима се лети, када их сунце добро загреје, може лежати – осећај је веома пријатан."

Многи људи долазе да би се осамили међу хиљадугодишњим дивовима и медитирали. А уочи 19. августа следбеници Петра Данова се окупљају у мистичној каменој шуми да биуз плес панеуритмија дочекали Соларну нову годину.

Прочитајте још:

• Природни феномени Камене гљиве и Камена свадба у околини Крџалија обавијени велом легенди
• Белоградчишке стене – природни феномен и омиљена туристичка дестинација
• Мелнишке пирамиде – природне творевине од светског значаја

Фотографије: БГНЕС, visit.varna.bg

Превела: Албена Џерманова