Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској гимназији. Студирао је славистику и чешку филологију на Карловом универзитету у Прагу, а потом је у Лајпцигу усавршавао знање грчког, латинског и немачког језика. У Прагу је одбранио докторат на тему „О звуку ’ь’ у новобугарском језику“. Године 1889. изабран је за првог ректора Високе школе – данашњег Софијског универзитета, а од 1945. носи звање академика. Аутор је преко 900 чланака, студија, истраживања и књига. Преминуо је 12. фебруара 1959. у 99. години живота.
Њему дугујемо увођење речи као што су „претња“, „становиште“, „излет“, „дружење“, „манифестација“, „планинарски дом“, „осећај“ и многе друге.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..