Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја 2024. године број продатих некретнина достићи између 215.000 и 216.000, што је на нивоу из 2023. године.
Када је реч о ценама стамбених објеката у 2025. години, прогнозе овог удружења предвиђају задржавање тренда раста, са повећањем од 10 или нешто више процената на годишњем нивоу. Како наводи Национално удружење за некретнине, „замрзнут“ статус тржишта последица је нејасноћа у вези са уласком Бугарске у еврозону. Очекује се да ће, након присаједињења, дође до раста цена, али уколико се улазак одложи, тржиште би могло остати на истим нивоима.
Тренд куповине некретнина веће квадратуре се наставља, посебно у Софији, пре свега у квартовима погодним за живот породица са децом. Млади људи који раде и студирају траже мање стамбене јединице у близини високошколских установа и пословних паркова. Инвеститори који желе да купују некретнине ради издавања такође преферирају мање објекте у овим квартовима.
Купци некретнина у Бугарској су платежно способни, а с обзиром на то да углавном припадају узрасној групи од 35 до 40 година довољно су млади да им буде одобрен кредит на рок од 30 година. Они имају стабилне приходе и могу да отплаћују своје зајмове. Многи од њих већ су акумулирали значајну своту штедње, што им омогућава да купе жељену некретнину без потребе за кредитом.
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је..