Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја 2024. године број продатих некретнина достићи између 215.000 и 216.000, што је на нивоу из 2023. године.
Када је реч о ценама стамбених објеката у 2025. години, прогнозе овог удружења предвиђају задржавање тренда раста, са повећањем од 10 или нешто више процената на годишњем нивоу. Како наводи Национално удружење за некретнине, „замрзнут“ статус тржишта последица је нејасноћа у вези са уласком Бугарске у еврозону. Очекује се да ће, након присаједињења, дође до раста цена, али уколико се улазак одложи, тржиште би могло остати на истим нивоима.
Тренд куповине некретнина веће квадратуре се наставља, посебно у Софији, пре свега у квартовима погодним за живот породица са децом. Млади људи који раде и студирају траже мање стамбене јединице у близини високошколских установа и пословних паркова. Инвеститори који желе да купују некретнине ради издавања такође преферирају мање објекте у овим квартовима.
Купци некретнина у Бугарској су платежно способни, а с обзиром на то да углавном припадају узрасној групи од 35 до 40 година довољно су млади да им буде одобрен кредит на рок од 30 година. Они имају стабилне приходе и могу да отплаћују своје зајмове. Многи од њих већ су акумулирали значајну своту штедње, што им омогућава да купе жељену некретнину без потребе за кредитом.
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..