Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

1. новембар - Дан народних будитеља

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Фотографија: БГНЕС

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан народних будитеља типичан бугарски празник?

Будитељ је веома посебна личност у бугарској историји, која је носилац иновативности, истиче доц. др Морис Фадел, шеф Департмана за нову бугаристику на Новом бугарском универзитету (НБУ). "Када је почну следити други, она постаје будитељ – објашњава он. – Ово је и референца на хришћанство, јер појединац преузима на себе судбину свих осталих". То представља будитеља као изузетно јарку личност са јасним погледом на свет и разумевањем за то шта је добро за друге. А можда је он и личност, која мора да је успела да дође до одређене катарзе, у којој се сопствени систем вредности преображава у систем вредности у којем су високе моралне вредности приоритет.

Доц. Морис Фадел

"Будитељ мора да у себи комбинује обе ствари – наглашава доц. Морис Фадел и објашњава: – Имамо мало погрешну представу о будитељу. Замишљамо га као бескрајно духовну личност, која тежи неким старим идеалима. Ово није истина! Наши будитељи из доба националног препорода су били људи новог и модерног доба. Нису покушавали да нас врате било каквој традицији. Њихова тежња била је да нас усмере ка модерности и новом, али пре свега – ка Европи. То је био и свеукупни правац нашег Препорода – проевропски. У нашим данима њихов идеал је у великој мери испуњен и резултат је рада наших будитеља".


Данас тешко бисмо могли замислити да нисмо део цивилизованог света. Међутим, наша стварност би могла бити сасвим другачија да у мисији будитеља није постојао још један обавезан услов – да успеју да убеде друштво да је идеја, коју му нуде, неопходна перспектива за бољи живот, тј. – да "пробуде" друге. "Он размишља критички и критички доживљава себе и свет, подстичући и остале да размишљају на овај начин", наглашава проф. Фадел и додаје:

"Он није идеолог. Не изговара слогане и не агитује користећи ˈпатриотске клишееˈ, што би било веома опасно. Будитељ није ни популиста, јер популиста понавља друштвене фантазије. Будитељ није то! Будитељи у нашој историји су изгледали усамљени, изоловани, емигранти. Али њихова самоћа је пре на спољашњем плану, док је унутрашњи свет личности потпуно везан за друштво, народ или домовину."

Будитељ се рађа тада, када се сусретну лична прича и друштвени проблем, а то подстиче човека да добије откровење о томе каква мора да буде будућност и шта треба да се уради у том правцу, истиче Морис Фадел и додаје:


"Бугара већ има свугде по свету. Тако је, јер смо ми вековима сањали да будемо европски грађани. Млади Бугари себи све више пробијају пут у европске институције и кругове, који ће у једном тренутку постати део Бугарске, јер она није само географски појам, већ и духовност, и појам заједнице. Неки од данашњих студената биће наши сутрашњи будитељи."


Фотографије: БГНЕС, лични архив, nbu.bg, 

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У гостима гимназији „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду

Гимназија „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду се може похвалити историјом дугом чак 134 године. Основана већ давне 1891. године, када је град Димитровград још био у саставу Краљевине Бугарске, данас она успешно наставља своје активности пружајући..

објављено 25.5.25. 12.15

Национални научни програм за поларна истраживања продужен до краја 2027. г.

Одлуком Владе Бугарске је рок извођења Националног програма за научна истраживања „Од пола до пола 2022-2025“ продужен до краја 2027. г, јавља БТА. Како истиче владина прес-служба, један од главних праваца програма је финансирање савремених научних..

објављено 25.5.25. 10.35

Штампарска преса из 19. века поново у функцији

Штампарска преса из 19. века из штампарије Христа Г. Данова, утемељивача бугарског издаваштва је, након реконструкције, поново представљена јавности. У музеј кући Данова у Старом делу Пловдива посетиоци већ могу да виде како су се штампале књиге у..

објављено 25.5.25. 09.35