Кратким видео калејдоскопом „неиспричаних прича еминентних Бугара“ – научника, предузетника, инжењера и сликара, који су допринели добром угледу Бугарске у свету почео је један неконвенционалан друштвени форум који представља достигнућа једног новаторског образовног програма Министарства образовања и науке. Кроз програм, своје ресурсе обедињују све бугарске институције са представништвима широм света а постављају се дугорочни циљеви у вези са образовањем и васпитањем деце у бугарским допунским школама у иностранству. А истраживачки рад наших сународника доводи до нових сазнања и података о значајним Бугара из садашњости и прошлости, из свих делова света. Међу њима су Иван Станчов – дипломата, филантроп, пријатељ и донатор бугарске школе у Лондону, Џејмс Велков – Бугарин који је саградио два нова града на некада слабо насељеном шпанском острву Тенерифе. Ретко ко је чуо и за 13 цариградских Бугара који су почетком 20. века основали турски фудбалски клуб „Галатасарај“, један од којих је и легендарни фудбалер Борис Николов – Медвед, први капитен тима који и данас постоји.
Постоји још стотине таквих „малих“ неиспричаних прича Бугара и када саставимо нашу велику причу о Бугарској, тада ћемо одговорити на питање – зашто је то важно за нашу децу широм света да себе назову Бугарима,“ овако објашњава глобални контекст новог образовног програма експерт из Министарства образовања и науке Наталија Михалевска. Она је покретач иницијативе, а након три године активног рада на програму Михалевска каже да ова мисија – прокламовање бугарских интереса у свету, захтева много рада и свакодневних напора и пре свега велику мотивацију и одрицање од егоизма. Такође, потребни су добри односи и разумевање са свима.“
А програм је националан и едукативан јер се у њему преплићу мале и велике, личне и националне приче Бугарске, које откривамо у свом животу, где год да се налазимо, објашњава још мотиве за покретање Националног програма „Неиспричане приче Бугара“ Наталија Михалевска.
На програму ради и осам лектора за бугарски језик из академске заједнице у иностранству. Специјално за представљање програма у Софију су стигли многи наши сународници из Грчке, Италије, Велике Британије и Мађарске. А 40 професора из бугарских допунских школа у Европи и САД изразило је своју подршку иницијативи путем конференцијске везе.
Захваљујући овом програму, постао је видљив и део рада Министарства спољних послова, јер се дипломатска представништва и мисије у иностранству такође укључују и пружају помоћ око реализације програма.
„Овај програм је и савремен и нов начин учења, који се надамо да ћемо успети да га уведемо и у бугарске школе, рекла је за БНР Вања Балчева, шеф Дирекције за образовање Бугара у иностранству и школску мрежу“ при МОН. И ако је МОН институционални организатор програма, главни покретачи у појединим местима су сви професори, ученици и њихове породице у иностранству, који су учествовали у стварању архивске продукције, део које је већ доступан на Јутјуб каналу Министарства.
Програм подстиче истраживачку знатижељу на десетине младих људи у свету. Пример за то даје нам Генчо Банев, професор бугарског језика и културе на Атинском националном универзитету. У његова истраживања мало познатих чињеница из бугарске историје укључили су се и грчки студенти, чак их је подстакао да се баве бугарским језиком, културом и књижевности на академском нивоу. Друга занимљива чињеница је да се број студената, који су уписали студије бугарског језика на Атинском универзитету након стартовања програма, удвостручио, навео је Банев.
„Развијајући наш пројекат „Први сусрети“ при Атинском универзитету, који је био везан за историјско сећање, ми смо направили двојезични сајт – на грчком и бугарском језику, који смо назвали „Грекобулгарика“, с идејом да ћемо путем њега дати свеобухватан приказ грчког погледа о Бугарској, у културном, академском и књижевном погледу. Идеја нам је да пронађемо и поделимо важне приче које су, из једног или другог разлога, остале изван видокруга историографа,“ рекао је Банев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, МОН, Гергана Манчева
Технички универзитет у Софији учествује са својим штандом на сајму у оквиру четвртог издања Глобалног конгреса о одрживом развоју. Догађај се одржава од 16. до 19. јуна у Истанбулу, Турска, објављено је на сајту те високошколске установе...
Тек 6% Бугара води здрав начин живота. Ово су показали резултати испитивања јавног мњења о здравим навикама Бугара, које је спровео истраживачки центар „Тренд“ за потребе компаније Health Metrics. Четрдесет два посто анкетираних изјавило је да..
У оквиру општинских програма за контролу популације паса луталица у земљи у 2024. години ухваћено је 17.603 пса, од којих је 3.778 усвојено, што је скоро 22%. Ово се наводи у Извештају о спровођењу Националног програма за контролу популације паса..
На само 37 км од другог по величини града у Бугарској – Пловдива, и око стотину километара југоисточно од Софије, налази се живописни Пазарџик. Због..
Након процеса који је трајао деценијама, данас се у Европском парламенту у Стразбуру и Савету ЕУ у Бриселу гласа о коначним одлукама о пријему..
Савет ЕУ за економска и финансијска питања (ЕКОФИН) једногласно је одобрио последња три акта за приступање Бугарске еврозони. Пре тога су европски..