Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука, у својим ископавањима је достигао дубину од 7,5 метара, где су пронађени делови зида тврђаве и три рова. Ови остаци припадају римском војном логору из прве половине I века.
На том месту је касније изграђен нови логор, у коме је истражена грађевина за коју се претпоставља да је служила као касарна или коњушница. У њој су пронађени керамички предмети увезени из јужне Галије, као и бронзани артефакти и новчићи.

Археолози су утврдили да је логор спаљен током напада 80-их година I века. У то време, Лом је био гранични пункт Римског царства према Дакији, а утврђења су играла кључну улогу у одбрани. Након освајања Дакије у II веку, град је задржао свој значај као дунавска лука. Током средњег века, зидови тврђаве су више пута рушени и обнављани.

Посебно откриће представља глинени под из XI века пре нове ере, са поломљеним деловима керамичких посуда који се везују за културу Балеј-Орсоја, што указује на постојање насеља и некрополе на овом подручју још у касном бронзаном добу.

Током археолошке сезоне 2024. године, ископавања су изнедрила око 400 драгоцених налаза, међу којима су антички украсни предмети, коњска опрема, крстови и керамичке посуде. Сви пронађени предмети биће предати на чување Историјском музеју у Лому, изјавио је др Владислав Живков у интервјуу за програм "Христо Ботев" Бугарског националног радија.
Прочитајте још:
Фотографије: БТАТрапезица је једно од три брда на којима се простире средњовековна бугарска престоница Трновград, како су некада звали Велико Трново. Смештено северозападно од града, брдо Трапезица налази се преко пута брда Царевец – некадашњег главног утврђења и места..
Свечаном церемонијом ће 1. октобра у Силистри бити обележена 85. годишњица враћања јужне Добруџе Бугарској, преноси БТА. Представници локалне самоуправе и централне власти и грађани положиће цвеће на споменик цару Борису Трећем Ујединитељу у Дунавском..
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..