Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс.
На Беле покладе верници једни другима опраштају грехе и увреде, како би часно започели пост. Зато је овај празник познат и као Прочка.
После вечерње службе верници се једни другима обраћају речима: "Опрости ми", а одговарају – "Нека ти је просто" и грле се у знак братске љубави. На данашњи дан се окупљају породице и деца траже опроштај од родитеља, млађи од старијих и обрнуто.
За нашу Цркву Велики пост је најважнији од свих, јер духовно припрема вернике за најсветлији празник – Васкрсење Христово. У том смислу, опроштај је неопходан услов за заједништво са Богом.
Црква позива вернике да очисте своје душе од увреда, да своја срца испуне миром, милосрђем и љубављу, да се помире са непријатељима, да осете милост и саосећање према свима.
А све се то постиже постом. Међутим, прави пост није само у јелу. Он се огледа и у телесном уздржавању и ограничавању људских страсти, пожуда, бучних весеља и других уживања. Пост приводи човека смирењу, уздржавање га очишћује и он лакше опрашта.
Зато је пост повезан и са сагледавањем личних грешака и сагрешења и искреним покајањем.
Тако се кроз очишћење душе и тела верници припремају за сједињење са Богом кроз свето причешће.
Прочитајте још:
Фотографије: Дарина Григорова, БТА, БГНЕС, Freepik
Превела: Албена Џерманова
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице,..