Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику.
„Када заједно славимо Васкрсење Христово, радост је већа“, једногласно поручују православни свештеник отац Стефан из цркве Светог Николаја и католички парохијски свештеник отац Валтер Гора из цркве Светог Павла од Крста. Отац Валтер, родом из Италије, већ више од две деценије службује у Бугарској.
Две цркве, изграђене у 19. веку, налазе се једна наспрам друге – раздваја их само једна уличица у самом срцу града.
Још од 2001. године, ова два свештеника започела су традицију достојну поштовања: сваки пут када католички и православни Васкрс падну на исти датум, у поноћ излазе испред својих храмова и заједно поздрављају вернике светим поздравом Васкрсења.
„Имамо благослов наших цркава. Не претендујемо да смо револуционари, ни да смо једини. То није важно. Важно је да се срцем радујемо. Ове године, осми пут од 2001, у поноћ ћемо заједно узвикнути: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“, каже отац Стефан.
Отац Валтер додаје: „Много је свечаније када сви, на исти дан, славимо оно што је срце хришћанства – Васкрсење. То није само обичај, то је догађај који мења човека. Васкрсење отвара пут од земаљског ка небеском. Ако то не разумемо, ако не верујемо, наш живот постаје само затворени круг који траје колико нам је одмерено на овом свету – и ту би све завршило.“
Трапезица је једно од три брда на којима се простире средњовековна бугарска престоница Трновград, како су некада звали Велико Трново. Смештено северозападно од града, брдо Трапезица налази се преко пута брда Царевец – некадашњег главног утврђења и места..
Свечаном церемонијом ће 1. октобра у Силистри бити обележена 85. годишњица враћања јужне Добруџе Бугарској, преноси БТА. Представници локалне самоуправе и централне власти и грађани положиће цвеће на споменик цару Борису Трећем Ујединитељу у Дунавском..
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..