Један од најзанимљивијих савремених позоришних редитеља Бојан Крачолов дебитовао је представом „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ Тома Стопарда на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов.“ Млади бугарски режисер је добитник награде за допринос бугарској позоришној уметности „Аскеер 2017“ у категорији „Звезда у успону“ за представу „Ово НИЈЕ Хамлет“, а номинован је за исту награду 2021. године, за савремену бугарску драматургију. Крачолов је 2024. године одликован Националном наградом за сценске уметности ИКАР, за режију.
Представа „Розенкранц и Гилденстерн су муртви“ је већ играна у Бугарској, али ово је њено прво извођење на сцени Народног позоришта. Егзистенцијалну трагикомедију редитеља и сценаристе Тома Стопарда о подвизима два споредна лика из Шекспировог „Хамлета“ премијерно је извела Оксфордска позоришна трупа на Фестивалу у Единбургу 24. августа 1966. г. Овај полетни старт је тада 29-годишњем Стопарду, аутору још само три дела, дао озбиљан ветар у леђа у светској драматургији. Представа која изврће оригинални Шекспиров текст како би представила ликове, који у оригиналу готово нису постојали, и данас није изгубила своју савременост и привлачност.
Изгнанство и идентитет су међу темама које аутор разрађује и то није случајно. Стопард је рођен 1937. године у јеврејској породици у некадашњој Чехословачкој и заједно с породицом је био принуђен да напусти домовину због нацистичке окупације. Пролазећи кроз Сингапур и Индију, по завршетку рата се породица настанила у Великој Британији. Годинама касније, изјавио је да га је енглеска култура обликовала, а енглески језик му је дао слободу.
Тема егзила – из државе, идентитета, сигурности једнозначног смисла, постала је трајан мотив у његовом стваралаштву. „Речи, речи. Само то нам преостаје,“ каже један од Стопардових ликова. Аутор нас подсећа да су праве речи наше последње уточиште – крхке, разбацане, понекад смешне, али увек потребне у покушају људи да разумеју себе и свет.
Софијска премијера извођења комада „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“ у режији Бојана Крачолова одиграће се 28, 29. и 30. априла 2025. г. на Великој сцени Народног позоришта „Иван Вазов“. Текст је превела Светла Манева, а стихови из „Хамлета“ су у преводу Александра Шурбанова.
Саставила: Цветана Тончева
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ани Петрова, Народно позориште "Иван Вазов" - СофијаЦентрални градски парк у Пернику ће од 19. до 21. септембра бити домаћин првог издања „Ракла феста“ – фестивала који је осмишљен с идејом да на једном месту окупи младе и старе око забавних активности, уметности и музике. Фестивал позоришне,..
Десето јубиларно издање Капана феста у Пловдиву почиње 18. септембра на мосту изнад улице „Гледстон“, саопштава екипа фестивала. Капана фест је фестивал који се организује у самом срцу града – уметничкој четврти Капана. Догађај који ће трајати до..
Оперске звезде Соња Јончева и Пласидо Доминго довешће у Софију плејаду оперских менаџера и 32 млада оперска певача из 17 земаља са 5 континената. Од 20. до 26. октобра, најпрестижније такмичење за оперске звезде у успону – "Опералија", први..
Сликари Живко Тенев – Gissen, Маја Чолакова, Ивајло Цветков и Анатолиј Станкулов су међу учесницима 20. Међународног салона хумора Каратинга 2025. у..
Бугарско-енглеска копродукција „Ђавоље игре“ освојила је награду за „најбољи филм“ на престижном филмском фестивалу „Челси“ у Њујорку, саопштило је..