Ове године се већ у мају почео осећати мирис лета, иако нам исто још није стигло. Током сунчаних и топлих дана обузима нас жеља да кренемо из познате околине и макар на кратко побегнемо од градске сујете. Вођени тиме, одлучили смо да вам дамо идеју где у околини Софије можете поћи у опуштајућу шетњу кроз прелепе пределе. Наш предлог је да посетите обавијени велом легенди и мистерија извор „Жива вода.“
Наша почетна тачка је пернишко село Кладница, ушушкано на јужним падинама Витоше. Ако сте аутом, препоручујемо вам да се спустите до самог излаза из села ка шуми, како бисте избегли дуго пешачење прашњавим асфалтом.
За шетњу умереним темпом од села до извора и назад потребна су вам око четири сата. Пратите плаве ознаке како бисте стигли до одредишта.
Међутим, мора се бити опрезан, јер се ове ознаке често не виде добро од густе вегетације, због чега невољно можете да кренете стазом, која вас неће одвести до врела.
Могуће је да поред вас пролети група младића екстремних бајкера, остављајући за собом дубоке колотраге. Иначе је рута мирна и пријатна, без велике гужве.
Природа је разнолика – смењују се призори храстових и брезових шума, нижег растиња, дивљих јоргована, ливада пуних белог чепљеза...
…и другог мирисног цвећа, дивљих јагода, а у близини извора и сремуша.
Недалеко од извора „Жива вода“ налази се пећина, као и склониште са местом предвиђеним за ложење ватре, што пружа одличну могућност за опуштање и пикник уз жубор изворске воде. Верује се да је вода са овог извора лековита, крепи организам и позитивно утиче код лечења многих болести. Али чак и да то није тако, увек је лепо освежити се после заморне шетње.
Посебност овог врела, који је крајњи циљ наше данашње шетње, јесте да вода извире у млазевима. Понекад вода нестане, повуче се у земљину утробу – на неколико сати или минута. Легенда каже да је извор осетљив на људску енергију и пресуши ако пред њега стане грешник, док за праведне тече у изобиљу. Међутим, постоји и друго, логичније објашњење да се вода накупља под земљом након чега избија на површину. Извор је каптиран, а вода извире из камене скулптуре налик глави змаја, чувара врела.
Кажу да ју је 50-их година прошлог века добровољно израдио каменорезац из села Кладница Негрит Рангелов Будинов.
У близини извора налази се најдужа пећина у Бугарској – пећина Духлата.
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Миглена Иванова
Бачковски манастир је један од најзначајнијих духовних центара у Бугарској. Света обитељ, коју је 1083. године основао византијски генерал грузијског порекла Григориј Бакуријани, чува бугарску православну традицију у комбинацији са византијским и..
Суво и топло време не иду на руку пољопривредницима, али помажу произвођачима соли на Црном мору. Производња соли једна је од најстаријих делатности којима су се становници Поморија бавили – Поморијске солане постоје од 5. века пре нове ере. Солане у..
Рила је једна од наших најатрактивнијих планина, коју подједнако воле како Бугари, тако и гости из иностранства. Управо се овде, на 2.925 м надморске висине, уздиже највиши врх не само на подручју Бугарске, већ и целог Балканског полуострва..