Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари.
Као и код других празника и посебних дана, и за Горешњаке постоје разни обичаји и забране. Тако, рецимо, током ова три дана не пече се хлеб како би се заштитиле њиве и снопови од ватрене стихије и града. У народу се веровало да шта год да се изради у овом периоду, оно ће изгорети, зато жене нису плеле и шиле.
Није случајно што се трећи дан, 17. јул, поклапа с празником Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Она симболизује небеску ватру, зато традиција налаже да се за Свету Марину наложи ватра, а ко је прескочи биће здрав. Затим људи односе делић ове ватре у своје домове.
Више о предањима, забранама и обичајима везаним за Горешњаке можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Pixabay
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..