Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама.
Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба националног препорода Бугарске. Међу најплоднијим ауторима текстова тих песама је Добри Чинтулов. Оне су подизале дух Бугара за време Априлског устанка 1876. године, а после ослобођења од османске владавине одиграле су важну улогу у формирању нове бугарске музичке културе. Зовемо их вечитим песмама Бугарске.
Родољубиве песме бодриле су и храбриле бугарске ополченце на поприштима важних битака у Руско-турском рату од 1877-1878. године, а касније су позивале на надахнуће и пратиле борбене успехе бугарске војске на многим ратиштима.
Међу њима су „Устани јуначе балкански”, „Где си верна ти, љубави, народна”, „Где је Бугарска” , „Тихи бели Дунав”, „Један завет”, „Шуми Марица”, о којима смо пре нешто више од 10 година укратко испричали у нашем прилогу под насловом "Концерт родољубивих песама поводом 6. септембра – Уједињења Бугарске".
ОВДЕ можете прочитати и чути ту нашу причу, као и саме песме.
Фотографија: архив
Саставила и уредила: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Са првим наговештајима хладних дана, наступа време за припрему туршије. Овај домаћи зимски деликатес дубоко је укорењен у традицију и скоро да нема..