Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне најбројније на њеном репертоару. Током свог дугог професионалног пута она је непрекидно веровала да ће народне песме увек живети.
Наследила је песме од своје фамилије, у којој има пуно познатих певача. Њени први наступи били су на Радио Старој Загори и са ансамблом "Загоре", а њена животна прича слична је некој од бројних бајки о сиромашној девојци рођеној под срећном звездом. Рано је остала без мајке. Њени рођаци, забринути за њену судбину одабрали су јој момка и удомили је. Тада је Стајка имала само 16 година и пре свадбе није ни познавала свог мужа. Али он јој је у животу донео пуно среће, а поред тога био је њен највећи обожавалац који ју је током година увек подржавао и у најтежим тренуцима. Године 1951. сазнали су да је Радио Софија (тако се некада звао БНР) расписао конкурс за нове снимке. Заједно су стигли у главни град Бугарске и Стајка је победила на конкурсу. Комисија је оценила леп глас и добру технику певања младе жене и није јој било битно што је Стајка тада била у другом стању и за месец дана требало је да се породи. Договорили су се да ће се након порођаја опет видети у Софији и тако је и било.
Почели су концерти, путовања по Бугарској и у иностранство. Популарност коју је стекла није ни мало променила певачицу. Пуно је научила од људи са којима је наступала заједно, а међу њима су била позната имена народне музике код нас – Ђурђа Пинђурова, Атанаска Тодорова, Мита Стојчева, Јовчо Караиванов. Дуго је радила са групама кавалџије Цвјатка Благоева и хармоникаша Ивана Шибилев и тог заједничког рада врло радо се сећала. Певачица је преминула 2021. године.
Фотографија: архив
Текст: Албена Безовска (архив)
Уредила, превела и објавила: Албена Џерманова
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..
Од 28. до 30. августа, на Тргу Николе Вапцарова у планинском граду Банском одржаће се 16. издање Банско Опера Феста. Три вечери под отвореним небом, међународни гости и амбициозан избор наслова понудиће публици разноврсне музичке стилове. Фестивал..