Пројекат изградње гасног интерконектора између Бугарске и Грчке (IGB) је од кључног значаја не само за две земље учеснице, него и за Балкан, Европу и свет због диверсификације и безбедности испорука природног гаса. У селу Кирково удаљеном свега 5 км од бугарско-грчке границе је церемонији полагања камена темељца за градњу гасне везе између две земље, поред премијера Бугарске и Грчке Бојка Борисова и Алексиса Ципраса, присуствовао и први потпредседник азербејџанске владе Јагуб Ејубов, као представник земље која ће обезбеђивати 1/3 капацитета гасовода или преко 1 млрд кубних метара гаса годишње. Међу гостима су били и министар енергетике Грчке Јоргос Статакис и заменик амбасадора САД у Бугарској Џастин Фридман.
Полагање камена темељца је постало могуће захваљујући напорима свих заинтересованих који су обезбедили додатно финансирање из Оперативног програма „Иновације и конкурентност“ у износу од 39 млн евра, државну гаранцију у износу од 110 млн евра и одобрење ЕК за максимално дозвољену висину државне помоћи, рекла је Теодора Георгијева, извршни директор IСGB у Бугарској. Данас се можемо похвалити изврсним извођачима радова, инжењер консултантима и грађевинским надзором, на располагању нам је и резервисан капацитет који ће обезбедити одличан почетак рада гасовода. Овај интерконектор је носилац промене у овом сектору, промене којој већ дуго времена тежимо, а његова реализација ће Бугарску учинити јачом у енергетској политици.
Могу да вас уверим да се реализација пројекта одвија планираном динамиком, следи зацртане циљеве а поштује одобрени буџет, додао је Констандинос Карајанакос, извршни директор IСGB у Грчкој.
Ово је историјски тренутак за све Европљане, рекао је потпредседник ЕК задужен за енергетику Маруш Шевчович који се присутнима обратио видео поруком. IGB је пројекат од посебног значаја за Стратегију о Енергетској унији а ужива солидарност, политичку и економску подршку земаља чланица које ће имати дивиденде од тога, на бази заједничког интереса, али исто тако ће утицати и на светско енергетско тржиште. Овај пројекат ће отворити нова радна места, те зближити привреде чланица ЕУ, додао је Шевчович.
Алексис Ципрас је резимирао идеју на чијој реализацији Бугарска, Грчка, Румунија и Србија одавно раде. Реч је о једном „прстену повезаности“ који ће помоћу једне чистије енергије каква је, рецимо, природни гас, претворити Балкан у миран и просперитетан регион. Према Ципрасу, ово ће бити могуће тек кад буде обезбеђена саобраћајна и трговинска инфраструктура која ће повезати источни Медитеран, Кипар, Египат, Израел, Либан, Палестину и Турску, а IGB се повеже са осталим гасоводима – Трансјадранским гасоводом (ТАП), Источно-медитеранским гасоводом (ИстМед), Турским током и терминалима за укапљени природни гас у Александруполису и Ревитуси.
Бојко Борисов је, са своје стране, нагласио да испуњава своја обећања и да е његов мото „од речи до дела.“ Бугарски премијер је позвао да се гасоводи зову „балкански“ како не би дошло до пристрасности и подсетио да се на територији Бугарске граде два велика гасовода, гасно чвориште, складиште гаса великог капацитета, а уједно с тим имамо налазишта гаса, користимо укапљени гас из САД, градимо ауто-путеве, железничке пруге, мостове и луке. Циљ различитих гасовода је да тржиште одреди цену горива а ми да купујемо оно што је најјефтиније у понуди.
Председници влада Бугарске и Грчке су навели да су две земље затвориле страницу прошлости, изградиле су пријатељске односе, сарађују и желе да наставе у истом правцу како би послужиле за пример осталим земљама.
Од 25 до 150 евра издвојили су Бугари за божићне поклоне родбини и пријатељима, показује истраживање БНТ. Одећа и електроника су најпожељнија роба. Интернет трговина је забележила раст у децембру, а за плаћање су највише коришћени дигитални..
Бугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева, за „Нова ТВ“. Она је истакла да је Бугарска на добром путу да реши проблем повећане..
Према истраживању 41% компанија чланица Бугарске привредне коморе очекује пад економије у 2025. години, док 21% сматра да неће бити значајних промена у односу на 2024. годину. Чак 65% анкетираних фирми предвиђа погоршање сопственог пословања због..