Ивањдан је један од најомиљенијих празника у народном календару, који је пустио дубоке и снажне корене у нашим традицијама, мишљењу и веровањима. Ивањдан је непокретан празник који Бугарска правсолавна црква слави 24. јуна. У народу је овај дан познат и као Летњи Јовандан јер тада православни свет обележава рођење Светог Јована Претече, крститеља Исуса Христа.

Према веровању, на Ивањдан се завршава пут сунца од зиме ка лету. И тада оно креће у супротном правцу– од лета ка зими. У поноћ на Јован Летњи небеса се отварају, звезде силазе на земљу да би омађијале траве и цвеће, па придале им лековиту снагу. Небеска светиљка се на тај дан купа у рекама и језерима, па приседа да се мало одмори. Зато и вода на Ивањдан такође поседује магичну моћ.

„Скупите се, другарице,“ изводи Женска фолклорна група из села Крушево, околина Јамбола

На Летњи свети Јован и данас многи излазе у природу да би се окупали у некој реци или језеру, котрљају се росном ливадом, беру лековите траве, а потом их суше и чувају као лек током целе године. Део магије овог празника скривен је у обредима везаним за гатање које су неудате девојке изводиле помоћу кита цвећа. У неким деловима земље су уместо кита девојке користиле „паламарке“ – дрвену направу налик рукавици, са издуженим и извијеним врхом, коју су жетеоци стављали на леву руку.

„Дај, Вело, паламарку,“ изводи Иван Георгијев

Сви обичаји везани за Ивањдан некада су били праћени песмама о којима имате прилику да нешто више сазнате из прилога Албене Безовске – „Кренуо Ењо по лековито биље“ – народне песме посвећене Ивањдану.

Уредила: Албена Безовска