Хлеб је изузетно важан елеменат бугарске традиционалне културе и сваки предмет који је на неки начин везан за прављење хлеба и његово обликовање, како би он задобио статус празничног, обредног хлеба, такође ужива велико поштовање. Један од тих предмета је просфорни печат, који освештава хлеб и претвара га у учесника Свете литургије. Он одговара веома строгим захтевима. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину. Може се рећи да је просфора у Бугарској скоро нестала, мада се још увек чува успомена на њу.
На просфорама се могу видети ликови различитих светаца, као и занимљиви орнаменти за хлебове који се спремају код куће. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину, а постоји и пракса да се парчета сломљеног старог печата деле деци у породици, јер чак и његове мале честице поседују огромну снагу. Имајући у виду најстарије печате у музејским колекцијама, види се да су мајстори који су их израђивали поседовали довољно знања о материјалу, познавали су одлично његова својства и квалитете.
Више о просфорним печатима – кључном елементу црквеног живота и делу богате културне баштине Бугара можете сазнати ОВДЕ.
Уредила:Десислава Семковска
Превела: Албена Џерманова
30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног који је међу најпоштованијим свецима код нас. Према истраживачима, Свети Андреј је у 1. веку проповедао Христово учење и на просторима данашње..
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...