7
У граду Јакоруди (Jугозападна Бугарска) припрема за Ђурђевдан почиње већ 5. маја, када рано ујутро девојке и невесте ваде из сандука шарене јакорудске простирке да би њима окитиле град за празник. А увече, пре заласка сунца, одевени у богато украшене традиционалне народне ношње, чланови аматерског састава при Народном читалишту „Светлина – 1907“ у граду одлазе на трг да би извели древни обичај „Потапање китица“, који је везан за веру људи у добро и наду за здравље и плодност.
„Китицу пролећног цвећа везану за малу бочицу потапамо у глинени ћуп са водом. Затим почиње суштински део обичаја – објашњава Ива Рашкова у интервјуу Радио Бугарској и наставља: Старије жене певају амблематичну песму „Свети Георги“, која се изводи само на тај празник, а у то време девојке, прворођене ћерке, потапају китице у ћупове, поређане око иконе Светог Георгија.
Ћупови се покривају црвеним платном и остављају да преноће испод бокора ружа. А људи до касно увече играју кола на тргу и веселе се.
„Следећег дана, опет рано ујутро, пре изласка сунца, почиње вађење китица – наставља своју причу Ива Рашкова. – Вади их најмлађа ћерка у породици и свакој особи која узме китицу упућује жеље за здравље, срећу, плодност. Затим девојке и невесте умивају своја лица водом из ћупа, да би биле беле и црвене. Свака домаћица односи китицу кући, окачи је високо да би срећа у кући расла, а водом из бочице попрска укућане, кућу и животиње за здравље.“
Обичај „Потапање китица“ завршава се народним весељем на Ђурђевдан (6. маја). Занимљиво је рећи да овај празник у Јакоруди заједно славе Бугари муслимани и хришћани.
„Сви идемо у храм Светог Георгија Победоносца, на периферији града. Он је подигнут на месту старе Јакоруде, која је спаљена 1666. године. За празник се коље курбан за здравље свих, а јагњад дарују како хришћани, тако и муслимани. После заједничког курбана почиње весеље и тако сви заједно прославимо Ђурђевдан“, каже Ива Рашкова.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Народно читалиштe „Светлина – 1907“ у Јакоруди
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
Претежно облачно
Променљиво облачно