7
У граду Јакоруди (Jугозападна Бугарска) припрема за Ђурђевдан почиње већ 5. маја, када рано ујутро девојке и невесте ваде из сандука шарене јакорудске простирке да би њима окитиле град за празник. А увече, пре заласка сунца, одевени у богато украшене традиционалне народне ношње, чланови аматерског састава при Народном читалишту „Светлина – 1907“ у граду одлазе на трг да би извели древни обичај „Потапање китица“, који је везан за веру људи у добро и наду за здравље и плодност.
„Китицу пролећног цвећа везану за малу бочицу потапамо у глинени ћуп са водом. Затим почиње суштински део обичаја – објашњава Ива Рашкова у интервјуу Радио Бугарској и наставља: Старије жене певају амблематичну песму „Свети Георги“, која се изводи само на тај празник, а у то време девојке, прворођене ћерке, потапају китице у ћупове, поређане око иконе Светог Георгија.
Ћупови се покривају црвеним платном и остављају да преноће испод бокора ружа. А људи до касно увече играју кола на тргу и веселе се.
„Следећег дана, опет рано ујутро, пре изласка сунца, почиње вађење китица – наставља своју причу Ива Рашкова. – Вади их најмлађа ћерка у породици и свакој особи која узме китицу упућује жеље за здравље, срећу, плодност. Затим девојке и невесте умивају своја лица водом из ћупа, да би биле беле и црвене. Свака домаћица односи китицу кући, окачи је високо да би срећа у кући расла, а водом из бочице попрска укућане, кућу и животиње за здравље.“
Обичај „Потапање китица“ завршава се народним весељем на Ђурђевдан (6. маја). Занимљиво је рећи да овај празник у Јакоруди заједно славе Бугари муслимани и хришћани.
„Сви идемо у храм Светог Георгија Победоносца, на периферији града. Он је подигнут на месту старе Јакоруде, која је спаљена 1666. године. За празник се коље курбан за здравље свих, а јагњад дарују како хришћани, тако и муслимани. После заједничког курбана почиње весеље и тако сви заједно прославимо Ђурђевдан“, каже Ива Рашкова.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Народно читалиштe „Светлина – 1907“ у Јакоруди
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Претежно облачно
Променљиво облачно