Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари.
Као и код других празника и посебних дана, и за Горешњаке постоје разни обичаји и забране. Тако, рецимо, током ова три дана не пече се хлеб како би се заштитиле њиве и снопови од ватрене стихије и града. У народу се веровало да шта год да се изради у овом периоду, оно ће изгорети, зато жене нису плеле и шиле.
Није случајно што се трећи дан, 17. јул, поклапа с празником Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Она симболизује небеску ватру, зато традиција налаже да се за Свету Марину наложи ватра, а ко је прескочи биће здрав. Затим људи односе делић ове ватре у своје домове.
Више о предањима, забранама и обичајима везаним за Горешњаке можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Pixabay
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Променљиво облачно
Претежно облачно