Една от най-интересните и стойностни кампании през изминалата година беше свързана със 100-годишния юбилей на българското кино. През януари 1915-а в София е показана първата публична прожекция на комедията „Българан е галант”, в която сценарист,..
Премда и релативно мало, Банско је међу насељеним местима која су умногоме допринела културном напретку Бугарске. И данас уске улице поплочане калдрмом као и добро очуване старинске куће сведоче о предузимљивости и родољубљу некадашњих житеља тог..
Међу споменицима културе од националног значаја у граду Банском јесте Вељанова кућа. Њена историја везана је за двојицу познатих Бугара – Ивана Хаџирадонова и Вељана Огнева. Први је био међу најбогатијим трговцима памуком у овом крају, а други –..
Среди памятников культуры национального значения в городе Банско – Велянов дом. Его история связана с двумя известными болгарами – Иваном Хаджирадоновым и Веляном Огневым. Первый был среди самых богатых торговцев хлопком в этом районе. А второй –..
Сред паметниците на културата с национално значение в град Банско е Веляновата къща. Историята й е свързана с двама известни българи – Иван Хаджирадонов и Велян Огнев. Първият е сред най-богатите търговци на памук в този край. Вторият – зограф и резбар,..
Недавно је познати бугарски новинар и редитељ Милен Гетов добио награду „Јосиф Хербст” за укупан допринос бугарском новинарству. / Јосиф Хербст је новинар и издавач, један од симбола слободног новинарства код нас. Године 1925., у време ауторитарног..
Хотя Банско – сравнительно небольшой город, он среди поселков, поспособствовавших в значительной степени культурному прогрессу Болгарии. И в наши дни вымощенные булыжником улочки и сохранившиеся старинные дома рассказывают о предприимчивости и..
Макар и сравнително малък град, Банско е сред селищата у нас, допринесли значително за културния напредък на България. И днес калдъръмените улички и запазените старинни къщи разказват за предприемчивостта и родолюбието на някогашните банскалии, за усета..
Бугарска и Други светски рат. Да ли је наша земља могла да не учествује у до сада најуништавајућем конфликту? Постављамо то питање доценту др Соњи Пенковој, директору Националног војноисторијског музеја, а повод је замашна изложба „Рат у којем нисмо..
Болгария и Вторая мировая война. Была ли у нашей страны возможность не участвовать в самом кровопролитном на сегодняшний день конфликте? С этим вопросом мы обратились к доц. Соне Пенковой – директору Национального военно-исторического музея. Поводом..